Najveći aplauz prilikom uručenja zahvalnica „Najčitalac“ u prošloj godini na svečanosti povodom 119. rođendana Narodne biblioteke Bečej dobio je Dušan Džigurski (71), jer se, pored brojnih pročitanih knjiga, setio bez mnogo naprezanja i prve tri.
"Sa sedam godina učlanim se u Biblioteku, koja je bila locirana u današnjem Kreativnom centru zgrade Gradskog pozorišta, i prva knjiga koju sam iznajmio bila je „Doživljaji mačka Toše“ od Branka Ćopića. Sednem na centralni trg „Pogaču“ i pročitam u dahu. Vratim se nazad i od bibliotekarke Ljubice Rusov tražim drugu knjigu. Ona se začudi, jer sam pre dva sata uzeo, a pošto sam tvrdio da sam je pročitao, zatraži da joj prepričam. Kako sam prošao test, dozvoli mi da uzmem knjigu „Tera baba kozliće“ od Danice Bandić. Treća knjiga mi je bila „Zečići“ od Mire Alečković", počinje svoju priču Dušan Džigurski.
Knjiga je bila i ostala njegov najdraži prijatelj. Mesečno pročita najmanje tri knjige i "arhivirao" ih je do sad oko 2.000. U ranoj mladosti je pisao i poeziju, a deo opusa objavio je, na nagovor svog prijatelja i svojevremeno dopisnika "Dnevnika" Tihomira Brankova, u zajedničkoj knjižici poezije 1969. godine.
"Štampane su mi 24 pesme, nastale kad sam bio tek punoletan", priseća se Dušan Džigurski.
"Znala je profesorka srpskog jezika Ljiljana Vasin da sam sklon lepoj reči, pa sam bio u ekipi Ekonomske škole koja je nastupala na nekadašnjem Festivalu poezije za srednjoškolce Srbije. Osvojili smo drugo mesto 1962. godine u Vršcu, sledeće godine se nismo proslavili u Kikindi, dok sam 1965. godine pojedinačno dobio drugu nagradu za pesmu "Rekvijem za crnog labuda". Nisam nastavio, ali pre desetak godina napisah par pesama, tek da vidim da li je ostalo nešto od pubertetskog zanosa iz vremena kad sam upoznao, između ostalih, Miroslava Antića i Branka Miljkovića", priča Džigurski.
Voli Dušan i da kupuje knjige. Nalazi ih putem interneta, pazari vrlo povoljno i njegova biblioteka broji više od 600 naslova.
"Posebno se ponosim onim iz 19. veka. Imam prva izdanja Srpske književne zadruge od 1892. do 1900. godine. Nešto starije su iz 1864, pa 1871. godine, a nedavno sam, za tek 490 dinara, nabavio „Nemačke prozaiste“ štampane goticom 1817. godine u Beču. Sad sam našao „Istoriju hrišćanstva“ na francuskom jeziku iz 1779. godine po 2.700 dinara. Svakog meseca odvojim od penzije i kupim ponešto što me zanima", veli Dušan.
"Mnogi vršnjaci mi se žale kako im je dosadno. Meni nikad nije", naglašava Dušan Džigurski.
"Rado šetam, ali mi je knjiga pravi drug, uz dobru muziku s radija, dok sam televizor izbacio iz kuće. Odlazim ponedeljkom, sredom i petkom u biblioteku da od 11 do 12.30 sati surfujem, naravno, mogu da kupim kompjuter, ali onda ne bi imao razlog da odem u biblioteku. Ovako napravim program i krenem. Prvo sam tražio biografije pisaca i omiljeno štivo bili su mi romani, kasnije knjige s temama iz istorije i umetnosti, a od skoro putopisi. Zanima me i ratna istorija, čitao mnogo o masonima, kao i o budizmu, posebno tibetanskom, izgradnji katedrala…"
Mnoge literate je već elaborirao, ali posebno je oduševljen portugalskim nobelovcem Žozeom Saramagom. Pročitao je sva njegova dela prevedena na srpski jezik i jedva čeka da izađu još tri njegova naslova.
(Kurir.rs/mojbecej.rs/Vlastimir Jankov)
Foto Printscreen Facebook
NE PROPUSTITE
