VALJEVO - Tačno pre sto jednu godinu, u aprilu 1915, Turska je izvršila genocid nad Jermenima, u kojem je stradalo milion i po pripadnika ovog naroda, a pola miliona je raseljeno. Kad je Prvi svetski rat završen, Jermeni rasuti po svetu odlučili su da se osvete.Aktivisti Jermenske revolucionarne federacije sačinili su listu od 200 krivaca za genocid i osudili ih na smrt. „Najodgovornijeg među odgovornima“ Talat-pašu, koji je u vreme genocida bio ministar unutrašnjih poslova, ubio je u Berlinu 1921. Sogomon Tehlirijan. On je u masakru izgubio 85 članova porodice... A kao dete živeo je u Valjevu. Sogomona je nemački sud oslobodio krivice i on je posle - zbog moguće osvete - uzeo drugo ime i živeo u Beogradu. Nakon Drugog svetskog rata odselio se u Kaliforniju, gde je i umro.
Porodica tucaraOtac i brat ovog jermenskog heroja ostali su Valjevu. Bavili su se prženjem i prodajom kafe, a u glavnoj trgovačkoj ulici Tešnjar imali su kuću na sprat. U njenom dvorištu stajao je ogroman avan u kojem se kafa tucala, pa su ovu porodicu zvali i „tucari“. Kad je Sogomon Tehlirijan izvršio atentat na Talat-pašu, njegov brat pokupovao je sve novine u gradu da im se otac ne potrese i ne zabrine. Danas počivaju na groblju u ovom gradu. Sagovornik Kurira dr Zaven der Hazarjan njihov je potomak.- Veze Srba i Jermena stare su hiljadu godina. Na putu u Malu Aziju Sveti Sava je prošao kroz Jermeniju i tu našao graditelje za manastire koje je podizao u Srbiji - kaže ovaj poznati valjevski lekar i podseća i da su Vukov „Riječnik“ i Njegošev „Gorski vijenac“ prvi put štampali baš Jermeni u Beču.
Duhovne veze sa SrbimaPoslednjih godina, međutim, Srbija se priklonila Azerbejdžanu, zemlji s kojom je Jermenija u sukobu oko Nagorno Karabaha. Bogat naftom, Azerbejdžan je Srbiji donirao znatna sredstva, a njegove kompanije angažovane su i na Koridoru 11.- Zbog ovog su odnosi između Srbije i Jermenije sada na nižem nivou - kaže dr Der Hazarjan, jedan od lidera Jermenske zajednice u Srbiji i član vođstva Društva srpsko-jermenskog prijateljstva:- Cilj našeg društva je da to promeni, odnosno da sačuva duhovne veze, ali i da uspostavi i poslovne kontakte. Jer ne treba zaboraviti da su Jermeni u dijaspori okupljeni u veoma jak poslovni lobi.
Pet mesta koja morate videtiGRAD SPOMENIKA SRPSKIM VELIKANIMAZa razliku od privrede, kojom se ne može baš pohvaliti, Valjevci su ponosni na sve ono što njihov grad nudi na kulturnom i naučnom polju.Zato svima koji dolaze u ovaj grad, kroz koji protiče Kolubara, predlažu da posete Petnicu - omiljeno izletište kraj grada, u kom se nalazi i jedna od najboljih istraživačkih stanica u Evropi, ali i prelepa pećina.Valjevo je grad spomenika posvećenih velikanima srpske kulture i istorije: Vuku Karadžiću, Milovanu Glišiću, Proti Mateji Nenadoviću, Iliji Birčaninu, vojvodi Živojinu Mišiću i Desanki Maksimović.Kad dođete u Valjevo, morate posetiti Tešnjar, valjevsku verziju Skadarlije: stari deo grada izgrađen u tursko vreme, u kom se svakog leta održava kulturna manifestacija Tešnjarske večeri.Nikako ne smete propustiti posetu manastirima ovog kraja: Pustinji, Ćelijama i Leliću, kao ni posetu najčistijoj reci u Evropi, reci Gradac.
Valjevo nekad i sadBILI SILA U PRIVREDI, DANAS STANDARD NULAU vreme SFRJ Valjevo je po privrednoj jačini bilo sedmi grad u zajedničkoj državi. Valjevo je danas po životnom standardu građana uvek pri dnu liste gradova Srbije, a bez posla je oko 9.000 ljudi.Valjevo je nekada imalo „Srbijanku“, „Stefil“, „Jablanicu“, „Elind“, „Kožaru“, „Uzor“... Sve te privatizacije su propale. Danas u Valjevu uspešno rade tek tri relativno velika sistema, od kojih je jedan iz namenske industrije, ali radnici ovih firmi od svojih plata više ne mogu da zidaju kuću, kao što su mogli nekad.Ni potrošačka moć Valjevaca nije na zavidnom nivou: nekada bi jedina robna kuća u gradu bila bukvalno ispražnjena svakog desetog u mesecu jer su radnici mogli da kupuju ozbiljne stvari. Danas ima nekoliko stranih trgovina, ali se kupuje na odloženo i rasteže se jedna kupovina na mesece plaćanja.Nekada su košarkaši valjevskog Metalca tukli Partizan, Zvezdu, Jugoplastiku, Cibonu na njihovim bunjištima. Valjevski košarkaši su i danas prvoligaši, ali bez Valjevaca u timu.
Đorđe MomićU VALJEVU NEMA VIŠE OSMEHANajveći problem Valjevaca danas je nezaposlenost. Sećam se 1986, bilo je zaposleno više od 30.000 ljudi, a grad je imao jedva pedeset hiljada duša. Sada je to neuporedivo manje. Nema više firmi koje su nosile privredu. Ljudi se pitaju da li je bolje danas, kada se jednom kapitalisti daje novac, a on te pare strpa u svoj džep umesto da otvori radna mesta, ili je bilo bolje onda, kada je uzimano od jednog kapitaliste, a pravljeno hiljadu radnih mesta.
Vule NešićLOŠE SE ŽIVI, UBI NEZAPOSLENOSTDanas se u Valjevu loše živi. Sve diktira kriza, nezaposlenost... I sve je više bolesti, a ljudi nemaju novca da plate ni osnovne preglede. Nekada smo mnogo bolje živeli, ali nas sada sve stiže: poslednjih 30 godina ne možemo da se izvučemo iz krize, ratova, nemaština... Valjevo je nekada bio prelep grad u kom su živeli ljudi otvorenog srca. Danas je grad koji još uvek ima duha, ali nema onog čuvenog razgovora s osmehom, svi negde žure i jure...
Hana NikolićMNOGO SU PODIGLI CENENajveći problem Valjeva danas je loša socijalna politika i neodgovoran odnos prema građanima. Naročito prema starosedeocima. Nedavno je rađeno istraživanje koje je pokazalo poražavajuće podatke u okviru samo jednog naselja u užem centru: gotovo 40 odsto radno sposobnih građana je nezaposleno! To je veliki problem. Osim toga, drugi veliki problem su apsolutno neprimerene cene prehrambenih proizvoda, koje ne prate primanja.
Jasmina MarkovićNI SA DVA POSLA NE MOŽETE PREŽIVETINajveći problem u Valjevu su zasigurno pare, odnosno - nedostatak para. A da bi se to promenilo, mora mnogo toga da se ostvari. Danas vam u ovom gradu nije dovoljno ni da radite dva posla kako biste preživeli: jednostavno, ukupna primanja vam nisu dovoljna da zakrpite sve ono što treba da se plati i ono što vam treba da biste preživeli. A kako do dva posla kad mnogi nemaju nijedan?
