Novi Pazar postao je glavno svratište za prosjake iz Srbije i regiona, a posebno potresna slika su izmoreni mališani koji s prvim suncem svakodnevno izlaze na ulice da prose.Novopazarci su ubeđeni da su napaćena deca primorana na prosjačenje i da je sve deo organizovane eksploatacije. Meštani kažu da se trajanje smene malim prosjacima ne meri satima, već je suma od 1.500 dinara znak da je došao kraj radnog vremena. Oni koji tokom dana nisu uspeli da isprose zadatu sumu ili su deo novca potrošili na hranu, iz straha da će dobiti batine, ne odlaze kući, već spavaju po ulicama.Stanovnici ovog grada često im iz sažaljenja i humanosti udeljuju novac, iako svesni da sakupljene pare na kraju dana mališani moraju predati onome ko ih kontroliše. Najviše prosjaka, kako primećuju, ima tokom verskih praznika i letnjeg perioda, kada na odmor u rodno mesto dolazi veliki broj Novopazaraca koji žive u dijaspori.
Ustanove i organizacije koje dolaze u dodir sa ovom problematikom, takođe, smatraju da je preko 90 odsto dece prosjaka primorano da to čini.- Dečje prosjačenje u Novom Pazaru, njihov život i rad na ulici jedan su od najvidljivijih oblika eksploatacije dece. Ne samo što im je uskraćeno pravo na detinjstvo već postaju lak plen za sve one koji u njihovoj eksploataciji vide mogućnost lake zarade - kaže sociolog Andrijana Maksimović.
Vlasnici kafeterija u centru Novog Pazara potvrđuju da prosjake dovode organizovano i žale sad da zbog njih gosti ne mogu ni kafu na miru da popiju.
Slučaj koji je potresao SrbijuZBOG DEVOJČICE ALARMIRANE SLUŽBEZbog fotografije koja je šokirala Srbiju, na kojoj šestogodišnja Tanja spava na ulici, Gradska uprava Novog Pazara alarmirala je sve službe.- Prema saznanjima policije, prosjaci dolaze iz svih gradova Srbije i to organizovano - rekao je direktor Centra za socijalni rad Adnan Dizdarević.
Radi za sebeSVE ŠTO SKUPIM NOSIM KUĆISanja Ristić svakodnevno prosi na ulicama Novog Pazara, kaže da je tu rođena i da je niko ne primorava da mu na kraju dana preda novac:- Čula sam da traže sve pare od ovih Roma što dolaze da prose, da rade za druge. Ja svih 800 dinara, koliko skupim za jedan dan, nosim svojoj kući. Puno dece prosi, a ne znam ko su i odakle dolaze. Ja svom sinu ne dam da prosi. Najviše nas je strah od konobara, koji nam brane da prosimo, često nas i tuku.
(Foto: Irfan Ličina)
