Tanja (43) i Goran (46) Đorđević iz sela Stajkovce venčali su se 1992. godine. Mlada žena imala je tada 18 godina i verovala da će, kao i njene drugarice, brzo postati i majka. Goran je jedini muški naslednik pa se očekivalo produženje „loze“.
„Prolazile su godine i ništa se nije dešavalo. Prvih pet nisam stigla da brinem a onda odlučila da krenem na ispitivanja i lečenja. Usledile su godine strepnje, strahova, tuge, razočaranja, godine u kojima sam plakala i grlila tuđu decu“, priseća se Tanja, sada majka dvoje lepe, pametne i zdrave dečice, Stefana od 6,5 godina i Nikoline od 7 meseci.
Kada lečenja sterilteta nisu dala rezultate, odlučili su se za vantelesnu oplodnju u Beogradu. Nije uspelo. Dve godine kasnije dogovorili su se da pokušaju samo još jednom, jer su već bili umorni. Posrećilo im se.
Ulazili su u srednje godine. Izmučeni 17-godišnjom bitkom za decu, stavili su tačku na sve brige, jer, dobilu su – Stefana.
Šest godina kasnije Tanja je pomislila da je nešto ranije ušla u period klimaksa, pa je otišla da se posavetuje sa lekarom.
"Trudna si, rekla mi je ginekolog Zvezdana, 4,5 mesci, ajde neka je sa srećom. To je bio veći stres za mene od onog sa Stefanom. Umesto da se radujem, da budem srećna što je priroda sama od sebe proradila posle 23 godine braka, ja sam plakala, plakala zato što sam mislila da sam stara, jer, žene iz našeg sela u mojim godinama već čuvaju unuke".
Naravno, tu je bio suprug Goran da je ohrabri i podrži, pa je posle 4,5 meseci na svet došla Nikolina, mezimica prelepih očiju.
„Vidite, ja se u tih 17 godina nikada nisam predavala, bez obzira što sam prolazila kroz loše periode. Jednostavno sam mnogo želela i verovala da ću imati decu, a kada želiš i veruješ i Bog pomaže“, zaključuje majka, koja podiže decu uz pomoć svekrve Slavice, dok Goran obrađuje zemlju.
