Ipak, najveći broj intervencija u stambenim objektima, gotovo svakodnevno, odnosi se na pojavu dima u hodnicima zgrada, koje se moraju munjevito i ozbiljno proveriti baš zbog eventaualnih žrtva, a koje se ponekad nađu tek posle pretraga šireg mesta događaja.
Posle akcija, u većini slučajeva ispostavi se da se kamionima kroz grad uz sirene i rotacije jurcalo zbog - zagorelog ručka.
Naime, najčešće se dešava da stanari, kad otkriju dim u kuhinji, otvore vrata stana da provetre svoje prostorije, da bi on izašao u stepenišni prostor, i brzo ih zatvore ne bi li prikrili „krivicu za nemar i izvor nastanka vanredne situacije”.
Takođe, kako saznajemo od vatrogasaca, često se događa da ljudi ostave hranu na uključenom šporetu da bi trknuli do radnje ili pijace, a u takvim slučajevima dolazi do potencijalno opasnih situacija. Pri tome neretko dolazi do panike jer komšije pretpostave da je izbio požar i zovu 193, što i jeste ispravan postupak jer ne treba čekati nadajući se dobrom ishodu.
"Skoro smo imali intervenciju kakve nisu retkost: nasilno smo otvorili vrata stana u Ulici Partizanskih baza na Novom naselju zbog toga što smo imali dojavu da je starijoj osobi pozlilo i da joj je potrebna hitna medicinska pomoć, a stan je bio zaključan i ekipa nije mogla da dođe do ugrožene osobe - u takvim slučajevima ulazimo nasilno, a nekad i preko terase ili kroz prozor", kaže komandant novosadske Vatrogasne brigade Stojan Milovac, opisujući češće intrevencije.
S druge strane, postoje i one koje se dešavaju ređe, ali se dugo pamte jer imaju tragične posledice, ili bar u početku postoji bojazan da će doći do njih.
"Ekipa vatrogasaca-spasilaca u nedelju, 19. marta, četiri i po sata posle ponoći, hitno je intervenisala na Podbari u Ulici episkopa Visariona 2c. Dojava je glasila da ima dima u zgradi. Izašalo je devet vatrogasaca u tri vozila", navodi Milovac.
Prilikom dolaska na mesto događaja, u podzemnoj garaži zatekli su tri automobila zahvaćena plamenom. Bilo je mnogo dima u zgradi, a zbog specifičnosti materijala koji je goreo, građevinske konstrukcije, uz vatru između garaža i stambenog objekta, započeta je evakuacija oko 120 stanara iz zgrade. Srećom, niko nije povređen.
Sagovornik obašnjava da je karakteristika požara u tom objektu s pet etaža, da se dim širio kroz njih pa je pretila opasnost stanarima. Takođe, jedan automobil udaljen od pomenuta tri zahvaćena vatrom, koja su pretrpela, verovatno, totalnu štetu, oštećen je zbog visoke temperature.
"Zanimljivo je da smo, nekako u isto vreme, dobili dojavu za plamen na obližnjoj lokaciji na još jednom skupocenom automobilu, „tojoti rav 4”, u Ulici Jovana Subotića kod broja 19, gde je druga ekipa izašla i ugasila vatru. Inače, broj parkiranih automobila koji izgore nije mali, ali ima više onih koje u pokretu zahvati plamen zbog neisparavnih instalacija", kaže Milovac.
Takođe noću 15. marta došlo je do požara u kotlarnici jedne firme na Klisi, u kojem je stradao zaposleni mladić, koji je pronađen tek posle pretrage terena. Istraga će utvrditi uzroke nesreće.
"Treći karakterističan slučaj koji se nedavno zbio, a gde smo imali veoma zahtevnu interevenciju, dogodio se u oštini Bački Petrovac u firmi za proizvodnju metli, a radi se o ogromnoj površini na oko 3.000 kvadratnih metara gde je bilo mnogo uskladištenog sirka. Goreo je krov dugačak više od 100 metara, ispod kojeg je proizvodna hala, ali i magacinski prostor. Takođe, tu je i jedna druga firma, koja se bavi proizvodnjom druge vrste. Nezgodno je kad se takvi požari dogode noću, kad ima malo ljudi na licu mesta, da ih obuzdavaju dok mi ne dođemo", naglašava Milovac.
Karakteristično za januar i februar ove godine, pa i decembar prošle, bilo je da su se ljudi pojačano grejali uz loženje, pogotovo u kućama, pa je bilo znatno više požara na dimnjacima. Velika je opasnost kad se dimnjak upali jer mu popucaju zidovi i odatle izlazi ugljen-monoksid. Ako se to dogodi noću, kad ukućani spavaju, stvar je još opasnija.
Posle tog perioda, u martu, čim je nekoliko dana bilo toplo, ljudi su krenuli da spaljuju biljne ostatke – travu, lišće, grane i slično – na otvorenom, a potom bi neretko došlo do širenja požara. U ovom periodu u jednom danu imali smo 43 gašenja požara na otvorenom prostoru. Za te vatre karakteristično je da se dešavaju na velikim površinama, a za gašenje su potrebne ogromne količine vode i veliki broj ljudi.
Inače, Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je paljenje biljnih ostataka. Takođe, građane valja podsetiti na nekoliko stavki bitnih za njihovu bezbednost: da dimnjake treba redovno čistiti i održavati u ispravnom stanju, a kod upotrebe gasa, zbog curenja, treba obratiti pažnju na ispravnost instalacija uz preglede nadležnih službi.
Interesantno je da u poslednje vreme dolazi do požara u novim zgradama kod električnih razvodnih tabli s ugrađenim automatskim osiguračima sumnjivog kvaliteta ili kod klasičnih osigurača koji su „buyeni” spajanjem licnama.
Vatrogasci takođe apeluju da ne treba kupovati jeftine neatestirane produžne kablove. Uz to, važno je napomenuti da u hodnicima i u ostavama ulaza ne treba ostavljati stvari – a najčešće je u pitanju nameštaj – koje mogu biti fatalne za orijentaciju u pometnji i dimu pri evakucaiji.
Radi gašenja požara na vozilima u pokretu bilo bi dobro da vozači imaju male protivpožarne aparate, koji sad nisu skupi s obzirom na to koliko su korisni, ali i da na vreme pročitaju kako se koriste.
"Imali smo neretko slučajeve u kojima su ljudi u panici ubacivali u vatru kompletan aparat, ne aktivirajući ga, nadajući se da će unutrašnji sadržaj sam po sebi učiniti svoje, dok se zapravo radi o opasnom postupku ", napominje Stojan Milovac.
(Dnevnik)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
