Stručnjaci lome koplja o tome kako su tu dospele kamene kugle koje imaju metar u prečniku. Zanimljivo je to da su one otkrivene tako što je pri padu posečena bukva zakačila drugo stablo, koje je pritom izvaljeno iz korena. Iz obale, koja se pritom odronila, izronila je - kamena kugla.
Meštani sela Gornjeg Taora podno padina Povlena sjatilo se posle vesti da su se pojavile neobične kamene kugle na mesto pojave da vide to čudo. Svi su hteli da vide i opipaju neobičnu kuglu. Mnogi pomislili da kamena lopta ima neke misteriozne, nepoznate moći.
Na lopti od kamena vidljivi su tragovi udaraca. Mnogi su, kaže Milinko Milivojević, iz Gornjeg Taora koji je nabasao na kugle, macolama su hteli da je razbiju, ali nisu uspevali, a kad god su pokušali na sve strane su prštale varnice, jer je kamen izuzetno tvrd. Kugla je zagasitosive boje, a čekići, dleta, špicevi samo su uspevali da joj tek malo okrnje omotač.
Na ovo mesto dolazili su brojni naučnici, arheolozi, među njima i Dragoslav Srejović i Radivoje Pešić sa svojim ekipama. Čudno im je bilo otkud takva kugla ovde, kad na Povlenu nema kamena te vrste. Naučnici su se za kuglu interesovali par meseci, a onda je sve zamrlo. Otišli su bez objašnjenja kako je nastala.
U Milinkovom potoku, pritoci Poličke reke, u slivu Jablanice, na nadmorskoj visini od 890 metara, nalazi se ta, usamljena kamena kugla. Međutim, na istočnoj strani Malog Povlena, na izvorištu reke Zabave, ima čak tridesetak kamenih kugli, različite veličine, prečnika od 15 centimetara do dva metra.
Milan Pujić, geolog koji je dugo i predano istraživao venac Valjevskih planina, smatra da je poreklo ovih kugli vezano za geološku istoriju. U srednjoj juri, pre oko 150 miliona godina, formirao se u Zemljinoj kori kompleks sedimentnih stena, poznat kao dijabaz-rožnačka formacija, od čega je i načinjen najveći deo severnih padina Valjevskih planina.
Naučno objašnjenje o nastanku kugli dali su dr Divna Jovanović i Ivan Filipović iz Geološkog zavoda Beograda da je ta pojava u svetskoj literaturi poznata je kao peščana lopta. To je masa peščara, lopte manje ili više obavijene klastičnim materijalom, dimenzija od nekoliko centimetara do nekoliko metara, a njihov nastanak povezuje se za podvodna klizanja. Ovakvih kugli ima kod Prijepolja, na Durmitoru i Magliću, ali i na Alpima, gde su ogromnih dimenzija. O kamenim kuglama pisao je u svojim "Misterijama sveta" čuveni Artur Klark. Na stotine, čak hiljade džinovskih ovakvih tvorevina prirode nađeno je na Kostariki - od veličine teniske lopte, dok je najveća teška više od 16 tona...
( Večernje Novosti)
