Nema smrti bez suđenog dana, zaključio je juče ujutro u kafani kod autobuske stanice u Užicu Milivoje Penezić (79), penzionisani vozač iz Užica, proslavljajući s prijateljima nesvakidašnji jubilej, dvadeset godina života s metkom u glavi.- Tačno na današnji dan, 27. marta 1997. godine, dobio sam metak u čelo i ostao živ. Dvadeset godina nosim metak u glavi. Jedan komad je negde na kori velikog mozga, drugo parče u malom mozgu. Falio je milimetar, ali za taj milimetar sam ja ostao živ - pričao nam Milivoje dok je nazdravljao s prijateljima za dug život.Oblila me krvKao da je pre nekoliko dana bilo, prisećao se Milivoje svih detalja i onog jutra kad je upucan u glavu. Priča je počela te 1997. godine, negde pred pravoslavni Božić.- Bio sam vozač „Rakete“ i na stanici na Kadinjači pojavi se taj Miloš, nosi živo prase i hoće da ga unese u autobus. Nisam mu dao da unese prase među putnike, a u autobusu nije bilo bunkera. Lepo sam mu kao čoveku rekao da sačeka sledeći autobus, a on se naljutio - objašnjava Milivoje.
Nekoliko nedelja kasnije Milivoje i Miloš sreli su se ponovo, ovog puta na pijaci.- Nasrnuo je na mene, počeo da me vređa, odgurno sam ga i on je pao preko tezge... Ne prođe malo, sretnemo se na autobuskoj stanici, on ponovo na mene, traži pare za lekarski pregled, kaže povredio se kad je pao preko tezge. Neki dan kasnije, bio je 27. mart, ja u kancelariji, uđe jedan kolega i poče nešto da priča... Kad iza njega - Miloš! Samo se ispod kolegine ruke pojavi Miloševa ruka sa pištoljem. I puče! Ja pomislih - pištolj plašljivac. Ne bi malo mene obli krv, pozvaše hitnu, na nogama sam sišao do kola, posle iz kola, na nogama otišao do odeljenja - prisećao se Milivoje čudesnog preživljavanja.Oporavio sePosle nekoliko dana iz Užica je prebačen u beogradski Urgentni centar, tamo mu je dr Đurović izvadio iz čela košuljicu metka i rekao mu da su mu u glavi ostala dva komada zrna, da to ne sme da se dira...- Ne prođe malo, meni se oduzmu i desna ruka i desna noga... Vratim se kući onako oduzet, i polako, polako, prvo sam puzao po podu, pa se pridigao, pa učio da hodam pridržavajući se za zid kuće i - ponovo prohodam. I kako tada, tako i danas, cepam drva, berem jabuke, motornu testeru ne ispuštam iz ruku, kopam po bašti i ništa mi ne fali. A metak u glavi? Ne osećam ga, niti me glava boli, niti kakvih posledica imam. Metka se setim jedino kad se pogledam u ogledalo i vidim ovu rupu na čelu. I tačno je - nema smrti bez suđena dana - kaže Milivoje.
Imao sreće DVA METKA JE ISPALIOMiloš je bio tri godine u zatvoru. Kad je izašao, sretnemo se, a on na mene nožem. Jedva nas policajci razdvojili. Kad je pucao, ispalio je dva metka, jedan meni u čelo, a drugi je pogodio u zid.
