Žene nakon porođaja odbijaju kontakt sa detetom u većini slučajeva jer nemaju uslova za odgovarajuću brigu i negu deteta, kaže za 021.rs Aleksandra Ančić, psiholog Klinike za ginekologiju i akušerstvo.
"Nakon što se majka otpusti iz Betanije bez deteta, sa njom komunikaciju nastavljaju stručnjaci iz Centra za socijalni rad, kako bi ona na kraju prihvatila dalju brigu o detetu", navodi ona.
Sve bebe koje majke odbiju po proceduri ostaju u Betaniji u periodu tokom kojeg Centar za socijalni rad obezbeđuje odgovarajući smeštaj za novorođenče.
Kao osnovne razloge svog ponašanja mlade majke navode loše socio-ekonomske i materijalne uslove života, izostanak podrške porodice i partnera, konfliktne odnose u porodici, te probleme u partnerskim odnosima.
"Uočili smo i da neki psihološki faktori doprinose ovoj pojavi kao što su nisko samopoštovanje, neuspeh u školi, stresna stanja nastala gubitkom bliske osobe, potencijalni prekid ljubavne veze. Takođe, trudnoća i rođenje deteta u adolescentnom uzrastu može mladoj devojci da uskrati mogućnosti za optimalni lični i socijalni rast i razvoj i smanji joj mogućnost izbora životnih alternativa, može da poremeti razvoj identiteta, da naruši uobičajeni proces psihičkog sazrevanja i osamostaljivanja, da osujeti planirani razvoj i postignuća", rekla je doktorka Ančić.
Prema statističkim podacima, 16 devojaka koje nisu prihvatile svoju decu, odnosno njih 40 odsto su u uzrastu od 19 do 24 godine života, a po 7 (po 17,5 odsto) ih je u uzrastu od 14 do 18 godina, od 25 do 30 godina i starijih od 38 godina, dok su u kategoriji od 31 do 37 godina njih 3 (7,5 odsto).
Pritom 20 porodilja (50 odsto) ima završenu osnovnu školu, sa nepotpunom osnovnom školom i završenim kursom ih je po 7 (po 17,5 odsto), a sa završenom srednjom školom ih je 6 (15 odsto), dok su 34 žene (85 odsto) domaćice, a njih 6 (15 odsto) su učenice. Takođe, 34 porodilje (85 odsto) su nevenčane, a 6 (15 odsto) su u braku.
(Radio 021)
