Na svega dvadesetak kilometara istočno od Sokobanje nalazi se selo Sesalac, na istočnim obroncima Rtnja.Idući još dalje od sela, prema Sesalačkoj pećini, gde zidane kuće i asfalt nestaju, a menjaju ih makadam i poneka zapuštena kuća od ćerpiča, odnosno blata i slame, dolazi se do putokaza koji usmerava ka nesvakidašnjem mestu za koje ne zna mnogo ljudi.
Levo, kroz šumu, preko izvora planinske vode stiže se do eko-kampa “Glas prirode“. Tamo, nasmejanog i vedrog lica, tihog glasa, svako zaokupljen nekim svojim poslom, čekaju posetioci i domaćini. U blizini jedna kuća zidana od slame, blata i kamena, sa dograđenom pripratom.
Dugo smo tražili plac koji bismo mogli da kupimo za ne preterano veliku sumu i adaptiramo ga. Pošto sa prvim nismo imali sreće, ovo je drugi plac, pa su nam se i planovi malo promenili. Kuća je napuštena pre pedesetak godina. Deo kuće sam dozidao imitirajući u izgradnji sistem velikih trouglova, koji garantuje stabilnost. Ovakve kuće su dugoročne i bezbedne čak i od zemljotresa - priča Arsenov.
Čaj od matičnjaka i lekcija iz ekologije za dobrodošlicu
Toplu dobrodošlicu prirediće oni koji se u kampu u trenutku posete nađu.
Pošto u njemu vladaju pravila koja podrazumevaju vegansku ili vegeterijansku ishranu, zabranu pušenja, psovanja i opijata, na jelovniku se mogu noći salate od kopriva, čuvarkuće, tikve, paradajz iz njihove bašte, a maniri i kultura izražavanja dodatno se neguje.
Kako Arsenov kaže, uvek su dobrodošle donacije u vidu hrane, ali i novčanih sredstava, jer se “Glas prirode“ ne odriče potpuno tekovina savremene civilizacije. Naravno, sve to nije obavezno, pa su i poneka lepa reč, novo pozitivno iskustvo, recept ili savet uvek dobrodošli.
Naime, naša ideja nije da se potpuno odreknemo onoga što nosi savremeno doba. Naprotiv, fokus je na spajanju starog i novog, pa smo tako, malo po malo, uspeli da ugradimo i solarne ploče koje obezbeđuju dovoljno struje za punjenje telefona, korišćenje laptopa i interneta - pojašnjava Arsenov.
Korišćenje alternativnih izvora energije nešto je što čitav kamp podiže na nivo društveno angažovanog. Čista izvorska voda, sprovedena crevom do kampa, za koju kamperi kažu da je najlepša i pritom besplatna, solarni bojler, raketna peć, šporet na drva, samo su neki od elemenata kojima se u kampu koriste prirodni resursi.Imamo u planu da napravimo i poseban sistem za zalivanje koji bi u letnjim danima funkcionisao kao "hladijator", prolazeći kroz temelj kuće i hladeći prostoriju.
Južna strana i princip solarne kuće obezbeđuje dovoljno sunca za grejanje u jesenjim danima. Što se tiče zime, za sada još uvek ne živimo ovde, ali su planovi da se deo nas preseli zauvek tu, u toku- govori Marjan. Svaki trenutak na internetu koristi za saznavanje alternativnih principa korišćenja energije.
"U zdravom telu zdrav duh"
Osnivač kampa majstor je i borilačkih veština, a njegovi seminari iz oblasti kung-fua posećeni su širom Srbije.
Džak za vežbanje, drvena lutka i sala na otvorenom dostupni su svima koji žele da svoja iskustva podele sa njim.Zbog toga se u kampu ne praktikuje samo vežbanje wing chun stila, već su dobrodošli i karatisti, džudisti, kapoeristi i svi koji um razvijaju vežbajući u isto vreme i telo.
Jedna improvizovana šipka za “pole dance“ i profesionalna plesačica to dokazuju. Imala je i naša novinarska ekipa mogućnosti da se zajedno sa domaćinima prošeta po okolini, testira svoje penjačke mogućnosti na prirodnoj steni i spozna čari Sesalačke pećine. Nju ovi “domoroci“, što se kaže, poznaju kao svoj džep.
Marjan i ekipa pokazali su i omiljena mesta za osamu i meditaciju, a posebnu pažnju privlači šator na litici gde Marjan često prenoći.
Koliko ljudi sebi može da priušti da se zagleda gore u lepotu stena i šume, oseti prirodu i kaže, čoveče, pa ovo je moj dom? - komentariše on, više za sebe.
(Južne vesti)
