Nije samo neobično što je Crkva odlikovala ženu, već je više od toga reč o zaista zaslužnoj ličnosti, vrednoj, neumornoj i ženi punoj ljubavi i topline, ne samo za svoje bližnje, već za "armiju" ljudi koja je prošla kroz njihovu kuću.
"Prota Vladan izrastao je u sinonim svoje tazbine Brankovine, gde je godinama službovao, kao sveštenik koji je znao i umeo da se saživi sa svojim vernicima i ljudima koje je dočekivao sa svih srpskih strana", kaže episkop šabački Lavrentije.
"A popadija Peka, kako je od milja zovemo, nije bila samo sveštenikova supruga i domaćica, već snažna ličnost koja je uz ljubaznost, gostoljublje nosila u sebi čovekoljublje, divnu ljudsku toplinu, koja je prosto razgaljivala srca gostiju njihovog doma od pastira do akademika. U njihovoj kući podjednako su bili primani obični ljudi, kao i najistaknutije ličnosti, a nema znamenitog umetnika iz svih oblasti koji nije bio njihov gost i gost Brankovine."
Popadija je rođaka naše najznamenitije pesnikinje Desanke Maksimovoć, koja je decenijama bila deo njihovog doma, njihovo radovanje, ponos, vedrina i jedno od najdražih ljudskih bića. Desa, kako i danas Brankovčani jednostavno zovu čuvenu našu poetesu, nije krila što su njeni prota Vladan i Peka tako omiljeni u njenim krugovimai među ljudima uopšte. Desanka počiva od 1998. godine na jednom uzvišenju iznad crkve u Brankovini, a prota Vladan na drugom od pre 11 godina.
"Dok čekam moje najmilije, sina Milana, njegovu suprugu Lidiju i moje unuke Bojanu i Jovanu, decu koja su divna, setna sam ali i ponosna i na svog dragog muža i moju tetka Desu, sa kojima sam se trudila da budem više od domaćina, svim ljudima koji su ranije u mnogo većem broju, dolazili u našu lepu, rekla bih bajkovitu Brankovinu", priča popadija Petrija, koja iz skromnosti ne želi da se hvali visokim odličjem, ali iskazuje veliku zahvalnost i episkopu Lavrentiju i protođakonu dr Ljubomiru Rankoviću, pišuci knjige o proti i protojereju stavroforu Milanu Aleksiću iz Loznice, koji je štampao to delo, kao svedočanstvo o njenom mužu koji je Brankovinu zadužio za sva vremena.
Popadija je ponosna na svog sina Milana, inače profesora Bogoslovije u Beogradu, koji svaki slobodan trenutak sa porodicom koristi da dođe ne samo u roditeljski dom, već u Brankovinu uopšte, gde se druži, odlazi na bogosluženja i proslave kao da iz nje nikad nije ni otišao.
A profesor Milan je čovek koji uživa veliki ugled, ne samo kod svojih đaka i vernika iz hramova u kojima je služio i služi, već i kod arhijereja poput vladike Lavrentija, najumnijih ljudi srpske prosvete, kulture i nauke.
(BN televizija/V.M./FOTO: RTV BN)
