Učesnici manifestacije od centra Subotice do Palića treba da stignu peške, rolerima ili biciklom, a Lošonski je to učinio bez problema na svom dvotočkašu za sat i 15 minuta, što je s obzirom na njegove godine i udaljenost od skoro deset kilometara, više nego odlično vreme.
- Nagradili su me poklon-paketom jer sam najstariji – objašnjava Ištvan Lošonski, koji je 6. marta napunio 96 godina, a rodom je iz Bezdana.
- Dugo sam pecao na Paliću, ali sam zbog lošeg kvaliteta jezera počeo da odlazim u Kanjižu. Išao sam autobusom i shvatio da me to ograničava da uživam jer moram da prekinem kada je najinteresantnije. U životu sam najviše voleo da vozim motorne čamce na mom Dunavu. Imao sam dva, i opet bih seo u njih bez problema – kaže starac, i zapitkuje šta u tome ima čudno.
- Bio sam muški i ženski frizer, imao sam salon kod pijace u Subotici, a nekoliko žena i dalje dolazi kod mene na minival. Posao me opušta – priča nam deka, i objašnjava da bi mogao i peške do Subotice, ali mu je lakše da vozi nego da gura bicikl.
Ipak, na pomen porodice oči su mu se zacaklile, spušta glavu i kaže da više nikoga nema, jer su mu supruga i sin preminuli. U kući sve radi sam, uključujući i kuvanje.
- Za danas sam pripremio testo sa sirom, ali sve jedem, kao u mladosti. Kod nas u kući se nikad nije biralo, jelo se ono što se skuva. Ako ne kuvam, kupim gotovo jelo, ali sam u svemu umeren. Mladi treba da se bave sportom, da izaberu posao koji će raditi s ljubavlju i da budu pošteni. To je moj recept – ističe deda Ištvan.
(Blic)
