icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

MISTERIOZNA BOLEST HARA! NAJUGROŽENIJA DECA BALKANA: Zdravi mališani odjednom prestanu da jedu, pričaju i hodaju!
Foto: Profimedia

DOKTORI IZNENAĐENI

MISTERIOZNA BOLEST HARA! NAJUGROŽENIJA DECA BALKANA: Zdravi mališani odjednom prestanu da jedu, pričaju i hodaju!

Doktor

Već gotovo dve decenije, Švedsku potresa misteriozna bolest. Sindrom odsutnosti, kako su ga nazvali, pogađa samo decu tražilaca azila koja se potpuno povlače u sebe, prestanu da hodaju, razgovaraju ili otvaraju oči.

Eventualno se oporavljaju. Ali zašto se to događa samo u Švedskoj?

Kad je otac podigne iz invalidskih kolica, devetogodišnja Sofi je beživotna. Nasuprot tome, kosa joj je zdrava i sjajna, a devojčica izgleda poput svakog zdravog deteta. Ali Sofine oči su zatvorene i ispod odeće nosi pelenu. Prozirna cev za hranjenje ulazi u njen nos – tako se hrani proteklih 20 meseci.

Sofi i njena porodica tražioci su azila iz bivšeg SSSR-a. Stigli su u decembru 2015. i žive u smeštajima namenjenima izbeglicama u malom gradiću u središnjoj Švedskoj.

"Njen krvni pritisak je sasvim normalan", kaže dr Elizabet Hulcranč. "Ali ima ubrzan puls pa možda reaguje na toliko mnogo ljudi koji su je danas posetili."

Dr Hulcranč testira Sofine reflekse. Sve radi normalno. Ali, dete ne reaguje. Doktorka je zabrinuta jer Sofi nikada ne otvara usta. To bi moglo da bude opasno jer, ako bi došlo do problema s njenom cevi za hranjenje, malena bi mogla da se uguši.

foto: Profimedia

Pa, kako je dete koje je nekad volelo da pleše postalo toliko inertno?

"Kada objašnjavam roditeljima šta se dogodilo, kažem im da je svet za Sofi toliko strašan da se povukla u sebe i odvojila svesni deo svog mozga", kaže doktorka.

 

"Apatična deca" postala političko pitanje

Zdravstveni radnici koji se bave tom decom slažu se da je trauma ono što je izazvalo povlačenje iz sveta. Deca koja su najranjivija jesu ona koja su bila svedoci ekstremnog nasilja - često nad njihovim roditeljima - ili čije su porodice pobegle iz duboko nesigurnog okruženja.

Sofina priča je izrazito tužna. Njene roditelje proganjala je lokalna mafija, devojčica je na svoje oči gledala kako joj tuku mamu i tatu. Oca su joj oteli i tada je doživela slom. Više se nije igrala kao pre i povukla se u sebe. Ipak, ključna promena dogodila se u trenutku kada je Sofi čula kako ona i njena porodica više ne smeju da ostanu u Švedskoj. Tada je prestala da jede i govori.

foto: Profimedia

Sindrom odsutnosti prvi put je zabeležen u Švedskoj krajem devedesetih godina prošlog veka. Više od 400 slučajeva prijavljeno je za dve godine od 2003. do 2005. godine. Kako je sve više Šveđana počelo da brine o posledicama imigracija, ova "apatična deca", kako ih nazivaju, postala su ogromno političko pitanje.

Bilo je teorija da deca glume i da ih roditelji iskorišćavaju kako bi osigurali boravište. Međutim, nijedna od tih priča nije dokazana. Tokom poslednje decenije, broj dece obolele od sindroma odsutnosti je smanjen. Švedski nacionalni odbor za zdravstvo nedavno je izjavio kako je u poslednje dve godine bilo 169 takvih slučajeva...

 

Postoji nada za obolele


Poznato je da su deca iz pojedinih geografskih i etničkih grupa najranjivija: romska deca, ona iz bivšeg SSSR-a i sa Balkana. Za razliku od Sofi, deca imigranata već godinama žive u Švedskoj, govore jezik i dobro se prilagođavaju novom, nordijskom načinu života.

foto: Profimedia

Pedijatar Karl Salin kaže da, prema njegovom saznanju, takvih slučajeva nije bilo van Švedske. Ali kako jedna bolest može da poštuje nacionalne granice?! Odgovora na to pitanje još uvek nema.

"Najverovatnije je objašnjenje da postoje neke vrste socio-kulturnih činilaca koji su neophodni kako bi se taj uslov razvio. Čini se da je određeni način reagovanja na traumatske događaje legitimisan u određenom kontekstu", kaže dr Salin.

Sindrom odsutnosti ne bi smeo da bude trajno stanje. Lekari kažu kako obolela deca moraju da osete da ima nade, da postoji razlog za život… Donedavno su porodice sa bolesnom decom smele da ostanu u zemlji, ali dolazak 300.000 novih migranata svake godine doveo je do promene zakona.

Od prošle godine se tamo ograničava broj azilanata koji smeju da ostanu trajno. Tražioci azila dobijaju ili trogodišnju ili 13-mesečnu vizu. Sofini roditelji imaju ovu kraću i ona ističe u martu sledeće godine. Šta će biti nakon toga? Lekari sumnjaju da će se njeno stanje do tada popraviti.

foto: Profimedia

(Kurir.rs/net.hr/BBC News)

   

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Male boginje na granici sa Srbijom! Proverite da li imate 6 simptoma ove zarazne bolesti!

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...