Mišljenje da je normalan krvni pritisak 120 sa 80 i da su sve vrednosti preko toga signal da se treba obratiti kardiologu, više ne važi. Izdate su nove smernice, po kojima je promenjen iznos normalnog pritiska za 10 i on sada iznosi 130 sa 80.
Evropsko kardiološko udruženje prošle godine je izdalo nova uputstva, po kojima je normalan pritisak onaj do 140 sistolni (gornji broj u merenju krvnog pritiska) i 90 dijastolni (donji broj). Međutim, ni to više ne važi. Doneti su novi medicinski vodiči, kojim je smanjen iznos normalnog pritiska na 130 sa 80.
Stručnjaci su se odlučili na ovaj potez i ponovo spustili te vrednosti, jer smatraju da u svetu stalno raste broj gojaznih ljudi i onih koji se loše hrane, a koji imaju rizik da dobiju hipertenziju. Dobro je poznato da visok krvni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, a naziva se i tihim ubicom, jer postepeno uništava arterije i organe, a da osoba i ne primeti.
Američko kardiološko udruženje izdalo je ova nova uputstva, koja će naredne godine usvojiti i evropsko kardiološko udruženje, a samim tim i srpski kardiolozi, objašnjava za "Blic" prof. dr Branko Beleslin, kardiolog u Kliničkom centru Srbije i predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
Dr Beleslin prisustvovao je na nedavnom kongresu kardiologa u Americi, kada su i donete ove nove smernice.
- Najveći broj naših građana smatra da je 120 sa 80 normalna vrednost pritiska. Međutim, krvni pritisak do 140 sa 90 je granica do koje se smatra da neko ima normalan pritisak ukoliko je potpuno zdrav. To, ipak, ne važi za dijabetičare, osobe koje imaju povišen holesterol, gojazne i mnogo druge ljude koji imaju neku hroničnu bolesti. Za njih je novina da je granica normalnog pritiska do 130 sa 80, kao i za starije stanovništvo - ističe prof. dr Beleslin.
Doktor objašnjava, da je struka svesna da će sada mnogo više ljudi morati da pije lekove i da se obraća kardiolozima, ali pojašnjava da se pritisak više ne gleda sam po sebi, već udružen sa još nekim bolestima.
- Za zdrave ljude, koji nemaju hroničnu bolest pritisak od 135 sa 85 ne znači nužno da će morati da piju lekove, ali će to za njih biti samo opomena da se češće kontrolišu - kaže dr Beleslin.
Ranije se međutim, smatralo da ako neko ima pritisak 139 sa 89 da je već u predhipertenzičnom stanju, da mora da pije lekove kako se ne bi povećao rizik od infarkta ili srčanog udara. Međutim, kako se sve menja, tako su i ove granice pomeraju. U Evropi su kriterijumi za visok pritisak malo fleksibilniji, s tim što treba voditi računa i obratiti pažnju na svakog pacijenta dok se ne pojave komplikacije koje izaziva visok pritisak, objašnjava naš sagovornik.
Od visokog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin. Ova bolest koja se nekada smatrala bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života.
Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, pa je to razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, pa se žale na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje krvne sudove, a prvo utiče na oštećenje srčanog mišića.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/Blic/Sonja Todorović/Foto Profimedia)
