HRANU TREBA PRILAGODITI SEBI, A NE DA SE MI PRILAGOĐAVAMO NJOJ: Ne postoje dozvoljene i zabranjene namirnice

Dijeta je izraz kojim se opisuje način uzimanja tačno određenih količina i vrsta hrane kako bi se postigao određeni cilj.

Ona se primenjuje kako iz zdravstvenih tako i iz estetskih razloga. Bez obzira na razlog zbog koga se odlučite za držanje dijete, važno je naučiti osnove pravilnog načina ishrane.

Rešite se loših navika

Svako ko ima problema sa težinom ili zbog zdravstvenog stanja mora da bude na dijeti, u početku se teško prilagođava novom načinu ishrane. Mnogi ljudi posle nekoliko dana izgube volju za držanjem dijete, pa se vraćaju starim lošim navikama u ishrani, a pravi rezultati se mogu postići jedino ako se pravilan način ishrane primenjuje doživotno. Loše je kada se ljudi drže iscrpljujuće dijete za koje su čuli od prijatelja, a najbolji recept je da uz savet stručnjaka osoba treba da ima individualni pristup ishrani.

Dr Danijela Karamarković, supspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, kaže da individualni pristup znači da svakoj osobi treba prilagoditi ishranu jer je svako poseban i različit.

Sve je dozvoljeno

- Uglavnom ne volim hranu da delim na dozvoljenu ili zabranjenu i sve osnovne životne namirnice su dozvoljene, jer hrana mora bili raznovrsna, pitanje je samo kada, koliko i šta možemo da pojedemo. Svi bi trebalo redovno da unose proizvode iz šest grupa namirnica svakodnevno. To su hleb i proizvodi od žita; mleko i proizvodi od mleka; meso, riba i mesni proizvodi; masnoće; povrće i voće. Jedini napitak bez kog nema života je voda.

1. Kako je moguće da dve osobe uzimaju istu količinu hrane, a da jedna od njih bude mršava dok je druga veoma debela?

- Uglavnom je zabluda to da mršavi jedu više od gojaznih. Nema onih koji su mršavi a unose veće količine hrane, oni onda i troše više energije na fizičku aktivnost u toku dana. Dok kod gojaznih unos hrane može biti isti kao kod mršavih, ali se mnogo manje kreću i manje troše ono što tokom dana pojedu.

2. Šta je dijeta?

- Reč „dijeta“ u prevodu znači način ishrane. Ali je, nažalost, često izvikana i podrazumeva gladovanje i neukusnu hranu. Zato je pravilna ishrana možda adekvatniji naziv. Redukciona ishrana je u stvari pravilna ishrana, ali sa manjim energetskim unosom od ukupnih potreba, jer kod date osobe treba postići gubitak u težini.

3. U dijetama nema slatkiša, zašto je tako?

- Ne bih se složila s tim. Dijete mogu da sadrže i malu količinu slatkiša, ukoliko ne postoji ograničenje kao što je šećerna bolest, ali taj slatkiš ne treba da bude prisutan svakodnevno i njegova količina mora biti ograničena, kao i doba dana kada može da se unese.

4. Zašto kažu da nije dobro izgubiti mnogo kilograma u kratkom roku?

- Nagli gubitak kilograma u kratkom vremenskom periodu nikako nije dobar za zdravlje, jer utiče na gubitak vode i mišića, ali ne i masti.

5. Namirnica koju nikako ne treba koristiti?

- Ako je nešto dobilo naziv da je namirnica za ljudsku upotrebu, onda ono sigurno ima neka pozitivna i dobra nutritivna svojstva, te ne možemo da kažemo da nikako ne smemo da ga koristimo. Svaku namirnicu možemo koristiti, neke svakodnevno, a neke samo ponekad u ograničenoj količini.

6. Poruka za sve osobe koje nisu zadovoljne svojom težinom...

- Svi koji imaju problem s viškom ili manjkom težine pre svega treba da donesu odluku da žele da promene loše navike u ishrani. Neka potraže pomoć lekara, koji će nakon procene preporučiti određeni tip ishrane u skladu sa njihovim dnevnim obavezama. Hrana treba da bude prilagođena nama, a ne mi da se prilagođavamo ishrani. Ne treba da zaboravimo da su hrana i fizička aktivnost lekovi koji se nalaze u našim rukama.