Da je slučajno neka zarazna bolest pokosila toliko ljudi u svetu kao što su to učinila oboljenja kardiovaskularnog sistema, odavno bi bila proglašena sveobuhvatna uzbuna zbog pandemije smrtonosne bolesti.Ipak, i za kardiovaskularne bolesti možemo reći da su na neki način „zarazne“, jer se s jedne strane prenose s roditelja na decu i unuke, a s druge strane njihov nastanak je potenciran usled manje-više nehigijenskih navika. Najzad, postoji i sve više dokaza da je ateroskleroza kao glavni morfološki supstrat ovih bolesti upalne etiologije... Upravo delovanjem na sve ove tri komponente moguće je modulirati nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti. A zašto je to važno? Zato što su one glavni uzrok smrti i bolničkog lečenja: u Srbiji od njih umre svaki drugi stanovnik. O faktorima rizika za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti razgovarali smo s pukovnikom prof. dr Radomirom Matunovićem, kardiologom, načelnikom Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.Najbolji lekar je u namaU brzom tehnološkom razvoju čovek je izgubio korak s prirodom: ne samo što ju je potčinio svojim kratkoročnim potrebama već ona daje svoj danak toj nepažnji. – Neracionalnim stresom zbog preteranih ambicija i panične borbe za egzistenciju, neprirodnim odnosom prema hrani, energetskim i biološkim resursima, a zatim i sedanternim stilom u kome umrtvljuje svoj život, savremeni čovek pre svega sam sebi nanosi zlo a da toga nije ni svestan. Klimatske promene postaju sve surovije, velike temperaturne razlike i leti i zimi najteže pogađaju upravo one kod kojih su se već razvile bolesti srca i krvnih sudova, pa tako preti opasnost od srčanog i moždanog udara. Zato se podjednako broje žrtve toplotnog udara i naglih promena vazdušnog pritiska. Temperaturne razlike naglo šire i sužavaju krvne sudove, povećavaju ili snižavaju krvni pritisak, zbog čega su ugrožene osobe sa oštećenjima krvnih sudova. Zbog toga se najveći spas i najbolji lekar nalaze u nama samima, u iznalaženju rešenja za sva zdravstvene probleme kojima smo voljno ili nevoljno izloženi. To se upravo najviše odnosi na najrasprostranjenije bolesti civilizacije – kardiovaskularne bolesti – navodi naš sagovornik.Moždani i srčani udar – najčešći uzrok smrtiKako je to moguće? Šta to toliko pogrešno radimo kada uspevamo da uništimo ceo sistem? Jer, mora se priznati, kao organizam mi smo sjajno dizajnirani. Srce radi bez prestanka 60, 70, 80 i više godina, 24 sata na dan, sedam dana u nedelji, 12 meseci u godini. Bez prestanka i bez odmora pumpa krv kroz veliki broj kilometara krvnih sudova u našem telu. Nijedna mašina do sada proizvedena ne može se meriti sa ovim savršenim organom. Pa u čemu je problem? – Uglavnom u kumulativnom učinku, jer uzroci bolesti su višestruki, a njihovo delovanje međusobno se prepliće i dupunjuje. Savremena medicinska praksa definisala je pojam „faktor rizika” za nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti (KVB). Postoji više podela ovih faktora rizika, a jedan od njih je na one na koje se ne može delovati, dakle, nepromenljive (uzrast, pol, nasleđe i sl) i one na koje se može delovati (povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL holesterol, nizak HDL holesterol, dijabetes melitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost) – objašnjava dr Matunović.
Prekomerna telesna težinaGojaznost je čest uzrok visokog krvnog pritiska, većeg opterećenja zglobova i veće količine krvnih sudova, što opet znači više posla za srce. Ujedno je i znak metaboličkih smetnji, nepravilne ishrane i nezdravog načina života. PušenjeOvu lošu naviku obično povezujemo s respiratornim bolestima zaboravljajući da cigareta mnogo više šteti srcu nego što je poznato. Skupljanje krvnih sudova i akumuliranje gomile toksina u telu prave veliku štetu. Samo jedna cigareta dovoljna je da skupi krvne sudove u narednih osam sati!A to znači i da za to vreme lekovi za sniženje krvnog pritiska deluju slabije nego što bismo želeli.Visok krvni pritisak Nazivaju ga nevidljivim ubicom jer ne boli, ne peče, nema simptoma, osim možda malo crvenih obraza. A polako i detaljno uništava srce, krvne sudove, bubrege, oči i sve redom. Leči se brzo, efikasno i doživotno, osim ako niste u stanju da ga smanjite promenom životnih navika. To znači izgubiti 20 kg viška i baviti se fizičkom aktivnošću bar pet puta nedeljno, što sigurno smanjuje krvni pritisak za 10 mm/Hg. Kada dobijete terapiju za regulisanje krvnog pritiska, ne uzimajte je samo kada vam aparat pokaže da je povišen, jer je to najveća greška! Antihipertenzivnu terapiju treba uzimati redovno, približno u isto vreme svaki dan, i to bez obzira na izmerenu visinu krvnog pritiska, jer je njen cilj da pritisak zadrži u normalnim granicama, a ne da ga snizi. Da bi se to postiglo, stalno treba imati određenu koncentraciju leka u krvi, koji onda održava krvni pritisak u normali i ne dozvoljava nagle skokove.Genetika: ono što smo naslediliSrčane bolesti ili smrtni slučajevi povezani s njima kod jednog ili oba roditelja pre 65. godine, znak su da moramo obratiti više pažnje na prevenciju i ići na redovni lekarski pregled. Iako ne možemo previše uticati na nasledne faktore, lekaru treba što detaljnije opisati eventualne probleme svojih roditelja. Potrebno je, takođe, imati na umu da se pre dvadeset-trideset godina nisu znale tačne vrednosti holesterola, triglicerida i krvnog pritiska, pa se od većine bolesnika dobijaju odgovori poput ovog: „Otac mi je umro sa 63 godine, ali nikada nije išao kod lekara jer se osećao sasvim dobro”. To je već samo po sebi razlog za uzbunu i redovne sistematske preglede.Povišen holesterol
Holesterol se lepi za krvne sudove i smanjuje im obim, što za posledicu ima povećanje krvnog pritiska. U slučaju da se komadić masti otkine s krvnog suda, putem krvi može otplutati u bilo koji deo krvotoka, zapušiti ga i izazvati srčani ili moždani udar.
Šećerna bolest
Označava poremećaj pankreasa u izlučivanju insulina. Može biti nasledna, ali je često prouzrokovana dugogodišnjom neadekvatnom ishranom velikim količinama prerađenih ugljenih hidrata, šećera, belog brašna i industrijski prerađene hrane.Nedostatak kretanjaOvde se ne podrazumeva čišćenje i sređivanje stana i fizički rad na poslu. Prvenstveno se misli na kontrolisanu fizičku aktivnost – brzo hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, aerobik, joga... Dakle, sve ono što podrazumeva zagrevanje, rad mišića, rad srca do maksimalnog broja otkucaja (u zavisnosti od godina) 5-15 minuta, a nakon toga opuštanje, istezanje mišića i relaksaciju. To je fizička aktivnost u pravom smislu reči i trebalo bi je upražnjavati bar pet puta nedeljno.
Stres naš svagdašnjiSvakodnevan, neprekidan stres može poništiti sve efekte zdravog života. Sve više ljudi normalne telesne težine i krvnog pritiska, u dobroj fizičkoj kondiciji, oboleva od srca i krvnih sudova, tzv. nepoznatog porekla. Ipak, očigledan uzrok je dugogodišnji stalni stres. Svest o takvom načinu života prvi je korak ka promenama, ali pošto je povezan s karijerom i prihodima, biće ga teško promeniti. Ipak, vredi pokušati!
Tekst: Vesna Stanimirović
