Pored mnogih divnih stvari koje radi organizacija "The Animal Rescue Site", oni daju mogućnost vlasnicima da podele sa svetom priče o spasavanju pasa, a nedavno je jedna priča rasplakala ceo svet.Ispričana od strane Krisa iz Prestonburga, Kentaki, ovaj čovek ispričao je priču o svom psu koju je nedavno preminuo - Džesi.Upozorenje: Trebaće vam pakovanje maramica da izdržite do kraja!
"Draga Džesi, Kada sam te prvi put usvojio, šapnuo sam ti "Moraš da živiš većno ok?" Tokom godina kada sam zamišljao život bez tebe, opet bih ti rekao "Moraš da živiš večno, ok?"Moje telo još uvek želi da te izvede u šetnju. Tvoj povodac još uvek visi pored vrata čekajući na reči "Hoćemo napolje?" Dosta je kiše palo ove nedelje, a ja instinktivno gledam na sat da vidim da li je vreme da idemo u šetnju.Kad god jedem krekere ili čips, gledam da vidim gde si kako bih ti dao neki.Bila si savršen pas za mene. Tako tiha...tako smirena. Nikada se nisi ispiškila niti izgrizla nešto u kući. Lajala si tako retko da bi samu sebe uplašila kada bi to uradila.Bila si sa mnom u dobrim vremenima, ali i u onim lošim. Nikada mi nisi sudila, čak i kada sam imao 120 kilograma i znojio sam se kao prasac. Uvek si mahala repom za mene.Voleo sam to što mogu da ti verujem kada si sa svakim detetom. Kada si odrasla i dobila neke sede po licu, deca u komšiluku su počela da te zovu "baka".Čak i kada više nisi mogla da žvaćeš tvrdu hranu i koske i nisu te više zanimale igračke i morala si češće da izlaziš napolje, obožavao sam te!Verovala si mi do samog kraja. Verovala si mi i kada sam ti rekao da ne moraš večno da živiš i da je ok da odeš.Osetio sam kako život napušta tvoje telo i odnela si deo mene sa sobom.Volim te slatka moja Džesi i videćemo se opet tamo gore. 1998-2016.
