"Da smo ga odmah sahranili i mi bismo osetili veliki iznenadni bol. Ne bismo imali vremena da se borimo sa žalošću i da se prilagodimo razdvajanju" kaže Paulova ćerka. Ovaj običaj traje već vekovima i prenet je od njenih predaka. "On je veoma dobar čovek i voljen otac. Još postoji veoma duboka emocionalna veza između nas".
Oni su Torajanci iz Sulavesija, Indonezije, animisti (veruju da i nežive stvari poseduju mentalne procene slične onima koji se odigravaju u ljudskom biću) koji su se preobatili u hrišćane. "Moja deca često dođu da ga pozdrave. Kažu stvari kao što su "deda probudi se, hajde da jedemo".
Kako bi sačuvali telo, na njega utrljavaju posebno lišće. U moderno vreme, formalin se često ubacuje u telo. Sirinda će ostati u kući dok njegova porodica ne skupi dovoljno novca za veliku sahranu.
"Dobro je da je u kući i sa nama kao porodicom", iskreno kaže Sirindina ćerka.
Pogledajte njihovu priču:
