- Tematika će biti veoma bliska publici, posebno kad se propusti kroz ruke jednog iskusnog reditelja kao što je Miša Vukobratović. Serija je nastala u Argentini, ali ćemo se potruditi da je što više posrbimo.
Da li su „Andrija i Anđelka“ dobar reper za novu seriju?
- Nikako. Njen uspeh bi poželela svaka TV kuća. Međutim, ovde je reč o drugačijem žanru i modelu. Produkcijski, ovo je sapunica. Mi smo imali dva slična pokušaja u istoriji televizije: serije „Jelena“ i „Ljubav i mržnja“, a ovo će biti treći. Nemoguće je bilo gde u svetu zamisliti modernu TV koja nema ovakvu vrstu formata. I jedan BBC ima seriju „The Queen‘s Palaces“, na kojoj ne samo da se dobro zarađuje već se treniraju autori. Zahvaljujući sapunicama se registruju novi pisci, reditelji i glumci. Mi ne radimo s ozbiljnim budžetom kao Radio-televizija Srbije. Snimaćemo po 30 strana teksta na dan. Radiće po tri ekipe paralelno.
Koliko se kao pisac pitate prilikom izbora glumaca?
- Kad sam došao, najveći deo kastinga već je završen. Nisam imao potrebu da promenim nijednu odluku reditelja.
Da li vam je sužen izbor glumaca jer se trenutno snimaju dve serije i tri filma?
- Nije. Sapunica traži glumca koji neće za vreme snimanja moći da radi ništa drugo, čak ni normalno da spava i živi. Prednost ovakvog formata je što vam ne treba poznat glumac, a do kraja snimanja imaćete zvezde. Gluma u sapunici je potcenjena, a to je jedna od najtežih oblika glume. Svakog dana morate davati od sebe sto odsto i kontrolisati svoj lik. Sapunica je neka vrsta doktorskih studija za glumce.
Šta li će vam reći na ovo kolege sa Fakultete dramskih umetnosti?
- Kad snime sapunicu, mogu da pričaju šta im je volja.
Zašto su komedije omiljeni žanr kod Srba? Radili ste i sami film „Stado“ ili seriju „Ljubav, navika, panika“.
- Komedija uspeva svuda. Svi se smejemo. Humor je najplemenitiji oblik delovanja čoveka. Mi smo cinični kao narod. Čuvamo se da ne investiramo previše emocija u nešto kako se posle ne bismo razočarali. Naša istorija pozorišta stoji na komediografima, od Sterije do Dušana Kovačevića.
Šta je vama smešno?
- Smešno mi je ono što je duboko ljudski i što demistifikuje potrebu čoveka da bude neko drugi. Humor može biti i zlonameran, ali je i pobeda nad smrću i strahovima.
Kako komentarišete dešavanja na Sterijinom pozorju?
- To je bio swing and miss (zamah i promašaj). Posao žirija je da oceni ono što je pred njim. Mogli su to sve da kažu, a ovo sam doživeo kao demonstraciju sile. Nisu dobro procenili situaciji. Ne kažem da pozorište nije u krizi.
Jedino se glumačka elita buni protiv stanja.
- Njih jedino čujemo, jer su javne ličnosti. Pitanje je šta je cilj pobune i motiv. Intelektualac treba da se buni u svakoj situaciji. I u raju morate da uložite neku vrstu prigovora. Ni tamo nije savršeno, a kamoli u Srbiji.
Nema uloge za suprugu
Maja me samo savetuje
Niste pozvali suprugu Maju. Zašto?
- Ne znači da je neće biti na nekim drugim. Glupo bi bilo da bude kažnjena što je moja supruga. Da su se svi držali tog pravila, Holivud nikad ne bih nastao. Majino iskustvo mi je od ogromnog značaja. Pomažu mi njeni saveti.
LJ. RADANOV
