GLUMICA ĆE ZAUVEK PAMTITI DECEMBARSKU NOĆ 2013. GODINE: 32 hemoterapije je iza mene, bilo je kao u najvećem košmaru

Pop kultura - 02.09.2017. 14:46h

Srcem i dušom, celim svojim bićem i danas je zaljubljenik u profesiju koja za nju nikada nije bila posao već poziv i strast. Nakupilo se, kaže, mnogo toga, pa je svoje davne i one skorašnje najteže životne priče o "onoj" teškoj bolesti pretočila u knjigu "Život na dlanu". Posvetila ju je svim ženama sveta kojima je uputila poruku: "Drage moje, ne plašite se! Ništa nije tako crno kao što je nebo plavo."

Nežna i krhke građe, Nađa Rodić je pregrmela spasonosnu operaciju, a crvene hemioterapije je teško podnela.

"A onda je stigla ta decembarska noć 2013. godine. Bili smo na slavi kod prijatelja. Po dolasku kući, pevušila sam i spremala se za spavanje. Oblačeći spavaćicu, iznenada sam u ogledalu na dojci ugledala ogrebotinu i otok. Noć je prošla u košmaru, sa osećanjem krivice što sam dozvolila sebi da osam godina ne odem na mamografiju", iskreno i otvoreno svedoči Nađa Rodić.

"Već posle petnaestak dana operisao me dr Pošarac. Imala sam najinvazivniji i najopasniji oblik raka, s mogućnošću metastaza. Trideset dve hemioterapije su iza mene. A život, Bogu hvala, ispred", govorila je ranije Nađa.

Posle bolesti promenila je, kako ističe, ne samo način življenja nego i mišljenja:

"Uživam u životu. Imam decu, unučiće i praunuka Pavla. Ipak stižem da posvetim sebi vreme. Povukla sam granice. Dozvala sam se i opametila. Godinama vežbam jogu. Ishrana mi je i ranije bila dijetalna, gotovo vegetarijanska. Sada jedem sve. I posno i masno, i kiselo i ljuto. Ali umereno. Jedino sam po savetu lekara potpuno izbacila šećer (osim meda) iz upotrebe. Danas nemam straha. Znam da sve prođe u životu, pa i ono najgore. Verujem da se ništa ne dešava slučajno, čak ni bolest."

Došla je kao upozorenje, opomena da treba usporiti, preispitati prioritete i napraviti veliko "spremanje" u životu. Povukla sam granice, zavolela sebe...

Karijeru je započela 1965. godine dobijanjem nagrade za za najbolju ulogu u predstavi "Zona Zamfirova" odlukom Udruženja dramskih umetnika Jugoslavije. Bila je aktivni učesnik, i redovno je odnosila prve nagrade stručnog žirija na festivalima. Na pozorišnim susretima profesionalnih pozorišta Jugoslavije, 1967. godine, za čak četiri odigrane uloge nagrađena je prvom nagradom - plaketom "Joakim Vujić" kojom se danas retko ko može pohvaliti.

Dobitnica je mnogih priznanja.Nagrade žirija za najbolju mladu glumicu, nagrade "Zlatni delfin" na čuvenom pozorišnom festivalu u Varni. Beogradska publika je posebno pamti kao Koštanu.

Sedamdesetih godina snimala je ploče sa pesmama Dragana Tokovića, starogradske pesme, tradicionalne pesme, romanse... Igrala je u mnogim domaćim filmovima i serijama:"Vruć vetar", "Sazvežđe belog duda", "Švedski aranžman'', "Muzikanti", "Vojna akademija", "Seljaci"...