Nakon serije „Zaboravljeni“, u velikom stilu se na male ekrane večeras vraća Žarko Laušević ulogom princa Đorđa Karađorđevića (1887-1972).
Lauš je prihvatio poziv svog prijatelja Dragana Bjelogrlića da u „Senkama nad Balkanom“ tumači lik prvog sina kralja Petra I, koji je, kao i on, rođen je na Cetinju.
Tužna života priča kraljevića Đorđa zaslužuje i film, a scenaristi se u seriji bave njegovim ranjavanjem u Velikom ratu na Mačkovom kamenu kroz sećanja inspektora Taneta i prinčevim životom u ludnici kod Niša, gde ga je zatočio rođeni brat i tadašnji kralj Aleksandar.
- Đorđe je dovoljno intrigantna i prilično nepoznata ličnost. U seriji on je sporedan lik. U javnosti i istoriji je jedna velika nepoznanica. Malo ljudi zna da je kralj Aleksandar imao starijeg brata, koji je školovan i spreman da bude naslednik kralja Petra. U ludnicu ga je smestio brat, a oslobodili tek Nemci. On je tada izgovorio da je tužno što je ceo jedan narod morao da izgubi slobodu da bi je on dobio - rekao je Laušević tokom snimanja za Kurir.
Đorđe je proveo detinjstvo u kući svoga dede po majci, crnogorskog kralja Nikole I Petrovića. Kao dečak, pohađao je vojnu školu u Rusiji, a u Srbiju je je prvi put došao 1903, kad mu je otac krunisan za kralja. Imao je neukrotivu narav koja ga je često dovodila u neprilike, dok je njegov mlađi brat Aleksandar bio veštiji u ophođenju s okolinom.
- Đorđe je moja krv, a Aleksandar krv njegovog dede Nikole - govorio je kralj Petar.
Đorđe je imao 22 godine kada je nogom u donji stomak udario svog poslužitelja Stevana Kolakovića, jer ovaj nije na vreme predao prinčevo pismo jednoj devojci. Teško povređeni Kolaković je sutradan operisan, ali je posle nekoliko dana preminuo od sepse.
Događaj je izazvao veliku buru u domaćoj javnosti, pa je Đorđe bio prinuđen da kasno po podne 27. marta 1909. izjavi da se odriče prestola Kraljevine Srbije. U leto 1912. Krunski savet pod predsedništvom kralja Petra doneo je odluku da se princ uputi na „sistematsko lečenje“, ali od toga nije bilo ništa: samo pet dana kasnije objavljena je mobilizacija za Prvi balkanski rat.
U Prvom svetskom ratu je zapovedao jednom jedinicom i već 1914. ranjen - svedoci tvrde usled sopstvene nesposobnosti, a posle rata, nakon više sukoba s bratom, 1926. zatvoren je u psihijatrijsku bolnicu u Toponici kod Niša.
Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. očekivao je puštanje na slobodu, ali to nije dozvolio knez Pavle, pa je u Toponici dočekao i Drugi svetski rat. Posle 16 godina zatočeništva, oslobodili su ga Nemci.
Bez obzira na političke igre koje su pratile njegovu abdikaciju, činjenica je da je Đorđe Karađorđević, u najmanju ruku, bio neuravnotežen. U svojim kasnijim izjavama, pa i u memoarima pred kraj života, nije prihvatao odgovornost za Kolakovićevu smrt.
Posle Drugog svetskog rata princ Đorđe je živeo u Beogradu kao slobodan građanin. Nova vlast mu je dodelila penziju, a ima ozbiljnih tvrdnji da je povremeno u Topčiderskoj šumi šetao s Titom. Oženio se u poznim godinama Radmilom Karađorđević. Umro je u Beogradu 1972. godine.
Štampa Zvezda novina i skandal-majstor
POKAZIVAO POLNI ORGAN NA ŽURKAMA
Đorđe se brzo se pokajao i što je svojevoljno abdicirao i ponovo je isticao svoje pretenzije na krunu. Iz Pariza, gde je 1922. boravio, otpravnik poslova naše ambasade pisao je ministru spoljnih poslova Ninčiću:
- Odavno već kraljević dolazi svaki dan u poslanstvo i vrlo često izaziva svađu i skandal. Prepire se s poslugom, svađa se sa činovnicima i preti. Hoteći izbeći skandal po svaku cenu, naredio sam činovnicima i posluzi da se sklone kad on naiđe... Sličnih skandala pravio je i u hotelu „Kontinental“: jednoj gospođi u hodniku pokazao je svoj ud, a direktoru hotela pretio je da je već ubio jednog svog sobara... On sobom nosi napunjen revolver, koji često vadi, i jednu veliku štapinu. Rekao mi je vazdan uvredljivih reči, i da bi mi pokazao da je njemu sve dopušteno, izvadio je preda mnom svoj ud i pomokrio se na moj pisaći sto - beleži ambasador.
Kurir / M. PETROVIĆ - LJ. RADANOV
Foto: Dragana Udovičić, Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
“Da se ne lažemo” Bura oko “Senki nad Balkanom”
