Bosanskohercegovački bend Dubioza kolektiv posetio je Beograd kako bi promovisao svoj novi album „Pjesmice za djecu i odrasle“, ali i najavio nastup na Koncertu godine 9. decembra u Novom Sadu.
Razgovarali smo s frontmenom Branom Jakubovićem o albumu, trenutnoj situaciju u BiH, Srbiji, kao i vestima koje dolaze iz Haga.
Interesantna je saradnja s Bobom Živkovićem, koji je iscrtao vaš novi album. Kako je do nje došlo?
- Odrasli smo uz njegove crteže u Politikinom zabavniku, koji smo čekali svakog petka. Kad smo došli do ideje da se album zove „Pjesmice za djecu i odrasle“, shvatili smo da bi bilo odlično da sarađujemo s njim u pravljenju jedne slikovnice koja će biti priručnik za decu i odrasle. Bob je odlično napravio svoju interpretaciju naših pesama uz pomoć simpatičnih životinja - zeke i družine.
Otkud taj naziv?
- Kad pitam svoje starce šta se desilo poslednjih 25 godina, oni su zbunjeni ljudi koji ne znaju da mi odgovore. Zato smo odlučili da napravimo splet pesmica koje govore o tome. Ideja je da svi treba da se vratimo u malu školu demokratije, a čini mi se da smo u međuvremenu preskočili neke lekcije, pa ne bi bilo loše da ponovimo gradivo.
Kroz koje pesme ćemo najbolje revidirati gradivo?
- Nećemo kroz pesme. Trebalo bi da se uhvatimo lopate i tako je najbolje. Ne bih da mnogo popujem. Ne osećam se kao pop. Odgovor na to gde smo mi otišli te 1992. svako od nas pojedinačno mora da nađe.
Tekstovi vaših pesama od pre deset godina aktuelni su i danas. Je li moguće da se ništa nije promenilo?
- To je vreća cementa koju nosimo stalno. To je ta problematika, jedna te ista tema koja je užasno važna, jer ako ih bendovi, pozorišta i filmovi prestanu ponavljati, onda idemo u potpuno jednoumlje. Jedino još kultura i neki ljudi iz sporta imaju hrabrosti da se oglase. Ostatak se utopio u jednoumlje i čekanje onog odozgo da im kaže šta da rade, a do tada sisajte motku.
Kakav je vaš stav o aktuelnoj presudi Ratku Mladiću?
- Moj stav vezan za Ratka Mladića, za rat... U principu, kad pogledate dvadeset i nešto godina unazad, mogu samo da konstatujem da smo se svi zajedno užasno zajebali i da smo ušli u nešto s čim se nismo znali nositi. Mislim da je kompletan narod bivše Jugoslavije napravio užasnu grešku, što kažu ovi iz benda Helem nejse, „Da li je pre bilo bolje il se prodasmo za flašu koka-kole“. Nisam neki jugonostalgičar, ali prosto mogli smo sve ovo mnogo pametnije.
Kuda ide današnja Bosna i šta je, prema vašem mišljenju, dobila Dejtonskim sporazumom?
- Nadovezaću se na prethodno i samo reći da je to bio jedan Dejtonski nesporazum.
Crno nam se piše
SVAKO NEKA SE POGLEDA U OGLEDALO
Pesma „Himna generacije“ govori o „civilizaciji u šupku“. Koja je sudbina budućih generacija?
- U ovom trenutku je važnije to pitanje nego odgovor. Koliko ga mi sami sebi postavljamo ozbiljno? Dobro ovo uz kafu, da meni i tebi bude lakše, ali koliko puta zaista postavimo sebi u ogledalu to pitanje i donesemo neki zaključak? Zbog toga ta pesma ne daje odgovor.
Kurir / Mona Cukić
Foto: Aleksandar Jovanović, Promo
