Goran Bregović je osvajač koji koristi oružje muzike radi ujedinjavanja ljudi. On ruši pravila i poziva da uživamo u razlikama. On ujedinjuje sve muzičke kontinente, sve jezike i hipnotizira publiku svojom bezgraničnom radošću.
Njegov nomadski izražen smisao za muziku, njegove studije filozofije i sociologije, ali pre svega njegovo poreklo su mu omogućili da publika u Milanu bude bukvalno osvojena te koncertne večeri.
Tri sata provedena na konzumiranju njegove muzike, krunisana od strane neumorne publike igrom, cvećem i gromoglasnim aplauzom. Ipak njegov poslednji album bavi se ne toliko vedrim temama, već razlikama, pre svega religijskim.
Kao neko kome je otac katolik, majka pravoslavna, a žena muslimanka, doživeo ih je lično. To što je rođen u Bosni, u zemlji rasturenoj ratom etničkih grupa je razlog zašto upravo on, bolje od svih ostalih može da pobedi diskriminaciju i strahove muzikom, himnom života.
On je i sam to objasnio na njemu već poznat ironičan način na bini Arkimboldija dok je prezentovao „Tri pisma“. Počev od anegdote o Zidu plača, do priče o idealnom svetu na kraju:
"Nije Bog odgovoran za ljudske sukobe, ljudi su“. Za primer utopije je naveo muziku: "Bilo bi lepo kada bi ljudi bili kao što su visoki i niski zvukovi u notnom zapisu – koje jedinstvenošću svojih razlika daju život čudu muzike“.
"Tri pisma“ počinju Hrišćanskim pismom, kroz Muslimansko i na kraju Jevrejsko. Goranu Bregoviću pridružuju se ovom pozivu za mir na sceni duvački ciganski orkestar, bugarski glasovi, sekstet muških glasova i violiniski kvartet. Koncert počinje tradicionalnom koreografijom – duvači ulaze sa strana, nakon čega penju se na binu zajedno sa njihovim maestrom.
Bregović pokušava da razvedri ovu tešku temu počinjajući koncert svojim filmskim kompozicijama iz „Kraljice“ Margo kao i iz dela Emira Kusturice, a završavajući najpoznatijim pesmama Serbetiko i Kalašnjikov. Nije ni zaboravio na svojevrstan omaž Italiji sa svojom „Bella ciao“, što je verovatno način da se podsetimo snage partizanske borbe protiv fašizma i podsticaj na razmišljanje.
Goran Bregović je uspeo da stvori nešto jedinstveno spajajući surovost lasične muzike, ekspresiju folklorne, fank i džez. Obučen u belo odelo podigao je na noge celu publiku i zarazio je nezaustavljivom životnom željom.
Kada se svetla ugase, vraćamo se u normalu, ali sa jednom istinom više – raznolikost je moć.
(Kurir, Foto:Promo)
NE PROPUSTITE
