Ivo Andrić se svojim delima, pogotovo nagrađivanim delom "Na Drini ćuprija", upisao u istoriju svetske književnosti zlatnim slovima. On spada u odabranu grupu velikana kojima se dan danas klanjamo, ne samo zbog nacionalne pripadnosti, već književnog rada koji je upravo razbio granice nacionalnog.
Podsetićemo vas samo da je te davne 1961. godine kada je dobio čuvenu plaketu sa likom Alfreda Nobela u konkurenciji bio i legendarni Džon Ronald Rejl Tolkin, autor "Hobita" i "Gospodara prstenova" - Ponosna ćuprija je podnela napade i izvojevala pobedu nad ujedinjenim armijama Srednje zemlje.
Andriću smo se uvek više divili nego što smo ga zaista razumeli, ali njegove misli spadaju u najveće bisere aforizama. Ovo su najpoznatiji citati besmrtnog autora:
1. "Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći."
2. "Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti."
3. "Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća. Život bez radosti, pokreta i novine i nije život nego golo postojanje, robovanje životu."
4. "Čovek mašta od detinjstva o velikim gradovima i slavnim poprištima, ali slavne i odlučne bitke za održavanje svoje ličnosti i ostvarenje svega što ona u sebi nagonski krije, mora da bije tamo gde ga sudbina baci, bog zna na kakvom uskom, bezimenom prostoru, bez sjaja i lepote, bez svedoka i sudije. Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad." 
5. "U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno."
6. "Kako štetni i po društvo i po pojedinca, opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svoju pamet i pronicljivost, i u tačnost svog suda i zaključka."
7. "Dođu tako ponekad vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."
8. "Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha."
9. "Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom."
10. "Smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže."
