Miroslav Mika Antić Rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu, gde je pohađao osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Veći deo života, međutim, proveo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, bavio se raznim poslovima. Bio je mornar, radio u lutkarskom pozorištu, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.
Jedno vreme je bio i urednik lista “Ritam” i Zmajevog “Nevena”, “Dnevnika” u Beogradu i “Mladog pokolenja” u Novom Sadu.
Jedna od najvećih legendi srpskog pesništva druge polovine 20.veka, neponovljivi pesnik i boem čija je poezija kako vreme odmiče sve popularnija, poživeo je samo 54 godine. Za to, kratko vreme, oprobao se u različitoim literarnim, filmskim i slikarskim žanrovima, a onda je 24. juna 1986. otišao.
"Ako ti jave: umro sama bio sam ti drag,možda će i u tebiodjednom nešto posiveti."
I jeste, a pesma je tek tada postala besmrtna. Poznatije knjige su mu: “Ispričano za proleće”, “Plavo nebo”, “Šašava knjiga”, “Izdajstvo lirike”, “Plavi čuperak”, “Garavi sokak”, “Prva ljubav”. Režirao je filmove: “Doručak sa đavolom”, “Svetski pesak”, “Široko je lišće”.
Iz pera pesnika najpoznatijeg po “Plavom čuperku” izašla su brojna velika dela, poput: “Plave zvezde”, “Šašave knjige”, “Garavog sokaka”, “Prve ljubavi”… Dobitnik je između ostalog i nagrade Sterijinog pozorišta i “Nevenove” nagrade. Ostaće upamćen po rečima upućenim deci, koja su odrastala uz njegove antologijske stihove:
"Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi."
