Bruno Langer će proslaviti 40 godina rada u Beogradu na festivalu Manifest, koji se odražava od 27. do 29. maja na Kalemegdanu. Muzičar i lider benda Atomsko sklonište za Kurir otkriva kako je uspeo toliko dugo da opstane na sceni.- Nije bilo teško opstati na muzičkoj sceni, ali počeci nisu bili laki. Zahvaljujući genijalnom Bošku Obradoviću, idejnom tvorcu Atomskog skloništa, uspeli smo da postanemo prepoznatljivi u zlatno doba Ju-roka, koji je, po meni, bio među pet vodećih na sceni u Evropi. Opstajemo toliko dugo isključivo zahvaljujući publici, ljubiteljima rokenrola koji nas generacijama prate i podržavaju.Neki kažu da vas stižu godine. Planirate li oproštajnu turneju i odlazak u penziju?- Ne planiram ni jedno ni drugo. Ne vidim smisla u oproštajnim turnejama jer one kod nas nakon nekog vremena za sobom vuku povratničke turneje. Dakle, nemam nameru ni sa kim da se opraštam, tu sam i nameravam da sviram rokenrol do poslednjeg daha, kao mnogi moji saborci i prijatelji.Spremate li neki poseban repertoar za rođendanski koncert?- U živim nastupima zna se prva i poslednja pesma, otvaramo sa „U vremenu horoskopa“, poslednja je „Devojka broj osam“. Ono između u samom nastupu spontano je i redosled numera nastaje na licu mesta. To daje čar svakom nastupu da bude poseban.Po čemu ćete pamtiti prvu svirku u Beogradu?- Atomci su imali prvi nastup na Tašu u sklopu Palilulske gitarijade, ako se ne varam, 1978. godine. Stadion je bio prazan i padala je kiša. Međutim, upravo Taš je bilo mesto koje je označilo našu karijeru jer smo već za godinu-dve napunili dva Taša zaredom. Kasnije smo tamo tradicionalno održavali koncerte početkom nove školske godine, i nikad više nije padala kiša. Na Tašu smo i snimili i album uživo „Jednom u životu“.Gde mislite da ste grešili?- Čovek uvek greši, ali nije bilo, srećom, kardinalnih grešaka jer ne bismo opstali ovih 40.Niste imali sreće da vaše ćerke odaberu muziku. Da li u unucima vidite svoje naslednike?- Unuk mi svira klavir, i to ozbiljnu muziku. Poslednja nada mi je unuka, koja ima tek pet godina, verujem da će postati rokerka.
IstorijaO HITU „PAKLENI VOZAČI“Ispričajte mlađim čitaocima kako je nastala pesma „Pakleni vozači“. Nedavno je snimljen film koji obrađuje sličnu temu, samo što motor vozi devojka.- Film nisam gledao, a pesma je nastala kad je u Puli gostovao „zid smrti“, u kojem su dvojica hrabrih momaka vozili motore. Kasetofonom smo snimili najave pred svaku vožnju i to je postao šlagvort za tekst Boška Obradovića.
