Bio je na službenom zadatku, išao je da dokumentuje štetu koja je izazvana u Japanu vazdušnim napadima i atomskim bombama za američku vojsku.
Sedam meseci 1945. godine proveo je na službenom putovanju po Zapadnom Japanu i pratio razaranja, prebrojavao žive, mrtve, ranjene, beskućnike i siročiće. Slika koju je zabeležio je jedan delić patnje...
Na fotografiji je dečak koji stoji uspravno, a na leđima nosi svog mrtvog brata.
Stav dečaka odaje vojnički uticaj, a pokušaj da izgleda hrabro u trenutku kad mu se srce razbija – oličenje je duha poraženog naroda.
Godinama kasnije O'Doneli govorio je o ovom jedninstvenom prizoru, poražavajućem za svakog čoveka:
"Video sam jednog dečaka. Nosio je bebu na leđima. Tih dana u Japanu, često sam viđao i drugu decu, ovaj dečak je bio drugačiji. Nije nosio cipele. Lice mu je bilo grubo. Činilo se da beba koju drži na leđima spava. Stajao je nepomičan, u tom stavu desetak minuta. Ljudi u belim maskama su mu prišli i skinuli konopac koji je pridržavao dete na njegovim leđima. Tog trenutka sam video da je beba mrtva. Muškarac je držao telo umrlog deteta, a potom ga bacio u vatru. Dečak je i dalje stajao bez pomeranja, gledajući u plamen. Grizao je donju usnu tako da je zasijala jarkom bojom krvi. Plamen je počeo polako da se gasi. Dečak se samo okrenuo i otišao".
Po ovom događaju 1988. snimljen je i crtani film pod nazivom "Groblje svitaca", koji govori o dečaku i njegovoj sestri koji pokušavaju da prežive rat.
(srbijadanas)
