Važno je reći da su samo dve osobe od pomenutih šest, odbili Nobelovu "svojom voljom", odnosno bez pritiska političkih ili društvenih struktura.
"Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način", naveo je Sartr.
"U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja, i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom, biću u mogućnosti da prihvatim nagradu", naveo je Le Duk To.
Preostala četiri dobitnika Nobelove nagade su odbili priznanje zato što su bili primorani da to urade na neki način.
Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.
Posle vesti da je dobitnik Nobelove nagrade, nemačka policija Geštapo ga je uhapsila i privela na saslušanje. Pušten je, ali je nakon toga objavio da neće prihvatiti nagradu koju je dobio od Nobelovog komiteta.
Kun je bio poznat pripadnik Nacističke partije i vatreni zagovornih antisemitizma. Pored toga, zahvljujući njegovim istraživanjima, proizveden je otrov soman, koji je korišćen kao hemijsko oružje. Iako je Nobelovu nagradu dobio zbog istraživanja vitamina, naučna javnost je ujedinjena u oceni da nije zaslužan da dobije priznanje i da bude ikakav "uzor" u nauci.
Bio je član Nacističke partije, i navodi se da je učestvovao u projektima koji su bili povezani sa vojnim aktivnostima Nemačke. Ipak, za razliku od Kuna, nikada aktivno nije propagirao nacizam.
(N1)
