Arno Imber je Francuz zaljubljen u Beograd. Poželeo je da za Kurir ispriča svoju ljubavnu priču s našom prestonicom, našom devojkom, kao i o odluci da umesto u Parizu dođe da živi i pravi film baš u Srbiji.
- Sve je počelo kad sam poželeo da se odmorim od snimanja u Francuskoj i da otputujem u zemlje o kojima ništa ne znam.
Došao je red na Balkan. Kada sam kročio u Beograd, osetio sam nešto što nisam nikad ni u jednom gradu. Ta energija, ti ljudi i, naravno, devojka kakve nigde nema. Kada sam se vratio u Francusku, Beograd mi je previše nedostajao. Odlučio sam da se vratim. Nažalost, s devojkom ubrzo nisam više bio, ali sam se već bio zaljubio u ovaj grad - priča Arno, koji odlučuje da ostane da živi ovde i napravi komediju.Kobni susret- Ideja mi je bila da napravim pozorišni komad u koji ću da utkam svoje iskustvo i moju Srpkinju. Priči sam dao srećan kraj. Falila mi je glumica, a tada sam znao samo džez pevačicu Jovanu Milošević. Odlučila je da mi se pridruži i tako je nastao moj komad „Kad je Francuz sreo Srpkinju“ - kombinacija kabarea i stendapa.Svoj komad Arno je odigrao u KC Grad, gde je uspeo da dočara Beograd na najbolji način. Publika se smejala, a njegova ljubavna romansa sa Srpkinjom dotakla je srca devojaka. Kako sam ističe, bio mu je veliki izazov kako da kao stranac uspe da pogodi naš humor.- Pošto nisam znao jezik, nisam mogao da gledam srpske komedije, pa sam odlučio da vidim šta volite kod naših kao što su „Posetioci“ i „Taksi“. Uvideo sam da volite crni humor, ali i psovke. Sviđa mi se što na jedan reagujete na bilo koju šalu. U Francuskoj i Americi moram da ponovim nekoliko puta, ovde ste vi mnogo pametniji (smeh).Kada je završio sa svojim komadom, poželeo je da upozna Emira Kusturicu.- Sa prijateljem, glumcem Milošem Milićem, otišao sam na Kustendorf. Kusta je poznat u Francuskoj, ali ja nisam poznavao njegov rad. Bio sam oduševljen kada sam pogledao njegove filmove, a Mokra Gora i festival su sjajni. Tamo sam i upoznao Lorana Ruija, Francuza koji je pristao da režira moj film „Na granici“, za koji sam pisao scenario.
Arno je angažovao srpske i strane glumce koje je upoznao na Mećavniku.Optimista- Odlučio sam se za kratkometražni film. Sa snimanjem smo završili, a sad je film u postprodukciji. Para nemamo, a nismo dobili ni pomoć od države. Ideja nam je da film predstavimo u Kanu.Radnja se odigrava u bliskoj budućnosti, a Srbija je predstavljena kao jedina zemlja u kojoj još ima srca i duše zbog čega iz ostalih bogatih zemalja žele da dođu.- Tako vidim ovu zemlju. Nemate novca, ali su vam važni ljubav i prijateljstvo. Zanimljivo je to što je Srbija u mom filmu primorana da zatvori granice zbog navale migranata, a upravo se to nekoliko meseci kasnije zaista i dogodilo kod vas.Uprkos što je upoznat sa situacijom u kulturi, Arno misli da ima nade.- Zaista imate ljude kakvih nema nigde u svetu. Primećujem ogroman broj talentovanih u svim sferama kulture. Kod mladih su izraženi ta velika borba i srčanost i verujem da će to prevagnuti - završava Arno.
NesporazumPRONAŠLI LAŽNE LIČNE KARTE IZ FILMAU vreme migrantske krize Arno je doživeo neprijatnu situaciju sa policijom.- Zaustavili su me policajci. Imao sam dugu bradu i kosu, verovatno sam im bio sumnjiv. Tražili su mi isprave i pretresli su me. Našli su lične karte koje su lažne, odnosno koje sam koristio za film. Odmah su se okomili na mene i hteli da me vode u stanicu. Trebalo mi je vremena dok sam im objasnio o čemu je reč, da nisam terorista već glumac.
