Otpevala je Persa Ristić. Ona je bila domaćica i učesnik narodnooslobodilačke borbe iz ovog sela. Seća se, kaže, dobro svih ofanziva. Posebno one kozaračke, kada je od Nemaca i ustaša oterana u Slavoniju.Početkom oktobra 1942. godine vratila se iz Slovenije. Ponovo je stigla u rodne Bjelajce. Zatekla je pustoš na sve strane, popaljene kuće, izginulo stanovništvo ili oterano u logore.Persa se seća: "Nas nekoliko žena koje smo preživele, obilazile smo njive, pašnjake na kojima nije požnjevena pšenica i pokošeno seno. Skupljajući vlati dozrelog žita, skupljali smo kosti izginulih meštana i boraca u vreme letnje ofanzive 1942. godine na Kozari.
U tom teškom vremenu prvi put smo zapevale pesmu: 'Grob do groba u zelenom žitu, a Kozara zaklinje se Titu. Druže Tito mi ti se kunemo, da s tvoga puta ne skrenemo'.Tako je ova pesma krenula od mesta do mesta, od bitke do bitke".Iako je već odavno zakoračila u sedmu deceniju života, ona i danas s drugaricama s kojim je delila i dobro i zlo, rado zapeva.
