Komemoracija povodom smrti Vlastimira Ðuze Stojiljkovića, koji je preminuo 16. juna uveče u 85. godini, održana je juče u prepunoj velikoj sali Ateljea 212.
Kolege, prijatelji i poštovaoci slavnog glumca odali su mu poštu minutom ćutanja.Pročitani su telegrami saučešća u kojima je apostrofirana njegova lakoća igre, uz konstataciju da je bio divan i omiljen.- Gluma je bila njegovo bekstvo od profanog, način komunikacije sa nesavršenim svetom, prostor u kojem se osećao slobodno - rekla je Svetlana Bojković.
Dirljiv govor održao je Svetozar Cvetković, navodeći detalje i anegdote iz Ðuzinog života i karijere, koje su uspele, i u času tuge, da prisutne nasmeju.- Moja je sreća Ðuza. Sreća što sam igrao uz njega i prisustvovao neponovljivosti takvog dara. On je bio ono što nikada nećemo biti. Ostaje naš uzor. Slavimo život i to ne bilo koji, njegov. Moramo reći da ima smisla jer smisao je ono što nam Ðuza ostavlja kao zaostavštinu. Sećam se kada sam ga pitao da li mu u bolnici nešto fali, rekao je: „Papagaj“. U Novopazarskoj ulici jedan papagaj je izgubio svog gazdu, a mi ćemo tek osetiti šta smo izgubili.
Na kraju se prolomio poslednji višeminutni aplauz slavnom Ðuzi. Njegovi posmrtni ostaci biće sahranjeni u prisustvu najbližih članova porodice, ali nije otkriveno kad i gde.
