Osim ovih romana objavio je pripovedačku zbirku za veliku i malu decu "Oluja", kao i zbirku pripovetki "Ispovijest".
Mnogi književni kritičari u Srbiji i Republici Srpskoj kažu da Miroslav pišući podseća na srpske realističke pripovedače Lazarevića, Glišića…Njemu je bliska književnost Meše Selimovića, Iva Andrića, Branka Ćopića – pisaca pripovedača i realista, kod kojih, kad opisuju događaje, čitalac ima osećaj kao da je sa njima.
"Trebamo se vratiti ne čitanju, već iščitavanju Selimovića, Andrića i mnogih naših velikih pisaca", kazao je Kusmuk.
Za njega je srpska književnost jedna od lepših svetskih književnosti ne zato što i on sa svojim delima pripada toj književnosti, već jer nju karakteriše pripovedanje koje je najčešće realistično – priče iz života.
Kao četrnaestogodišnjeg dečaka po prvi put je bio u Trebinju, koji je doživio kao jedan predivan zagrljaj između planine Leotar i reke Trebišnjice, koji ga je pozvao da mu se ponovo vrati.
"Za mene su čitava Hercegovina i Trebinje u njoj kolevka srpstva, jer svi mi imamo neke korene u Hecegovini", rekao je Kusmuk.
Organizator književne večeri je Srpskog prosvetno i kulturno društvo "Prosvjeta" Trebinje i biblioteke "Sveti Justin ćelijski" pri Eparhijskom domu u Trebinju.
Odlomak iz romana "Pričaj mi, Lazare".
"Kad bi naišao neko od mojih ratnih drugova, okretao bi glavu od mene, praveći se da me ne poznaje. Neki od njih postali su ugledni i moćni ljudi. Bili su priznati u društvu, koje je, ratom izobličeno, bilo kao stvoreno za njih. Možda sam izgubio pamćenje, a možda i lažem sebe, ali nikako ne mogu da shvatim: čime li su zaslužili takav ugled?!"
