Rahmanjinov se smatra za jednog od najvećih pijanista 20. veka. On je posedovao legendarne tehničke mogućnosti i osećaj za ritam, a njegovi dugački prsti pokrivali su čak 13 intervala na klavijaturi. Kao kompozitor stvorio je, između ostalog, četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela, rapsodiju na temu Paganinija.
Sergej je rođen u imućnoj porodici, a roditelji su od njega očekivali nastavak već uhodane vojne karijere, jer je njegov otac bio oficir, a majka generalova kći, tako da je Sergeju, već po inerciji, bilo predviđeno visoko mesto u vojnoj hijerarhiji. Njegovi roditelji gajili su strast prema muzici, a svoje prve časove klavira Sergej je dobio od svoje majke na njihovom imanju u Onjegu. Ipak, niko iz porodice nije primetio izuzetnu nadarenost koju je posedovao mladi Sergej.
Zbog finansijskih poteškoća, porodica se preselila u Sankt Peterburg gde je Sergej pohađao Konzervatorijum, pre nego što je prešao u Moskvu. Njegovi učitelji klavira bili su Nikolaj Zverev i Aleksandar Siloti. Već u svojim ranim godinama pokazao je veliku veštinu i u komponovanju, a dok je još uvek bio na studijama, napisao je operu iz jednog čina - Aleko, za koju je nagrađen zlatnom medaljom za kompoziciju.
Prva ozbiljnija dela za klavir je komponovao i izveo kao učenik kod Zvereva dok je imao samo trinaest godina. A godine 1892, sa devetnaest godina, završio je svoj Koncert za klavir br. 1 (Op. 1, 1891) koji je preradio 1917. Rahmanjinova Simfonija br. 1 (Op. 13, 1896) premijerno je bila izvedena 27. marta 1897. godine, ali je bila uništena kritikama.
A zajedno sa stresom koji je izazvalo protivljenje crkve njegovoj ženidbi sa svojom rođakom Natalijom Satinom, dovela je Rahmanjinova do nervnog sloma.
Tokom narednih godina veoma malo je stvarao, sve dok nije krenuo na časove autosugestivne terapije koje je držao psiholog Nikolaj Dal. Ubrzo je povratio svoje samopouzdanje i stvorio delo koje je posvetio Dr. Dalu - „Koncert za klavir br. 2“ (Op. 18, 1900-01), melodiju koja jednostavno ostavlja bez daha.
Posle godina proganjanja, konačno mu je, 1902. dozvoljeno da se oženi Natalijom, a njihovom braku koji je trajao do kompozitorove smrti, dobili su dvoje dece.
Svoju prvu turneju u Sjedinim Američkim Državama, kao pijanista, je imao tokom 1909. godine, a ova veoma uspešna turneja ga je učinila popularnom ličnošću u Americi.
Nakon Oktobarske revolucije, Rahmanjinov je, kao i mnogi drugi ruski umetnikci zajedno sa svojom porodicom emigrirao u SAD, gde je započeo je novi period života i stvaranja.
Kako su godine prolazile, Sergej je bio sve više melanholičniji i svesniji činjenice da se više nikada neće vratiti u svoju otadžbinu. Mnogi koji su ga poznavali, kasnije su ga opisivali kao najtužnijeg čoveka koga su ikada poznavali. Uprkos tome, njegova „Rapsodija na temu Paganinija“, danas jedno od njegovih najpoznatijih dela, napisano je u to doba (1934.) u Švajcarskoj.
Rahmanjinov je umro od melanoma 28. marta 1943. godine na Beverli Hilsu u Kaliforniji, četiri dana pre svog 70. rođendana.
