U manastiru postoji monah koji je u vreme svoje mladosti, kao i mnogi tada, bio fasciniran istočnom duhovnom tradicijom i borilačkim veštinama. Kada je počela prestrojka, on i njegovi prijatelji su odlučili da odu na Tibet sa ciljem da postanu budistički monasi. Od 1984. godine kada su tibetanski monasi dopustili pristup manastirima, ali u određenim kvotama, počeo je da dolazi veliki broj stranaca. Odnos prema strancima u manastirima bio je veoma loš, zbog toga što je to ipak tibetanska nacionalna duhovnost. Naš budući monah i njegovi prijatelji su bili razočarani zbog toga što ne mogu dobiti ono za čim tragaju – uzvišeno učenje , duhovne podvige i molitve.
Loše raspoloženje prema strancima je trajalo sve dok Tibetanci nisu saznali da pred njima stoje Rusi. Pošeli su međusobno razgovarati i u razgovoru se začula reč "Peresvet". Postalo je jasno i ispostavilo se da je ime ovog ruskog monaha zapisano u posebnoj knjizi u kojoj su zabeleženi njihovi najvažniji duhovni događaji.
Pobeda Peresveta je tamo zabeležena kao događaj koji je odstupio od uobičajenog toka dešavanja. Ispostavilo se da je Čelubej bio ne samo njihov vrhunski ratnik i heroj, nego i tibetanski monah koji nije samo poznavao borilačke veštine Tibeta, nego je savladao i drevnu praksu borilačke magije Bon-po. Kao rezultat toga on je dostigao vrhunac prosvećenosti i stekao status "besmrtan". Faza "Bon-po" se može prevesti kao "škola borbe čarobnih reči" koja je jedna vrsta borbene umetnosti u kojoj se efikasnost borca beskrajno povećava, jer se rečima u pomoć prizivaju druge sile – demoni. Kao rezultat toga osoba priziva "silu zveri" ili drugim rečima pretvara se u jednu celinu sa demonom i samim tim postaje neka vrsta demona natprirodne snage. Cena za ovu uslugu jeste večno pripajanje duše silama tame.
Verovalo se da je takav ratnik – monah praktično nepobediv. Ovakvi ratnici u vojsci Tibeta su bili prava retkost. Zbog toga je Čelebej izabran da se kao uvod u bitku Tatara sa Rusima obračuna sa njihovim vojnikom Peresvetom i tako moralno slomi Ruse.
U vasencovoj slici su prikazana dva ratnika u oklopu, što šteti pravom značenju događaja. Pavel Riženko, opisujući ovaj događaj, piše da je Peresvet otišao u borbu bez oklopa, u haljinama ruskog monaha, sa šlemom na glavi i kopljem u ruci. Nakon sudara sa Čelebejom zadobio je tešku ranu od koje je podlegao. Ali ipak bio je ubijen i "besmrtni". Ovo je izazvalo potpunu zabunu u tatarskoj vojsci jer je, bukvalno rečeno, pred njihovim očima bilo nešto što ne može biti, nije logično i trese temelje zakona paganskog sveta.
Do danas, službenici duhova tame i majstori borilačkih veština imaju na umu činjenicu da postoje neki "Rusi" koji imaju svoga Boga, čija je moć neodoljiva. Ovaj ruski Bog je veći od svih njihovih, a njegovi ratnici su nepobedivi.
(vaseljenska.com/Boris Gogić)
