Sahrana će se održati na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, a opelo počinje u 14.30.
Komemoraciji Marinku Madžgalju prisustvovao je veliki broj kolega, prijatelja i rodbine. Među prvima su pristigli Irfan Mensur, Rada Đuričin, Nikola Đuričko, Ivan Tasovac, Dragan Vujić Vujke, Mirka Vasiljević i Petar Božović.
Njima su se priključili Nikola Kojo, Vuk Kostić, Dragana i Sloboda Mićalović, Vojin Ćetković, Bule Goncić, Vuk Kostić i Gorčin Stojanović. U publici, na galeriji, pojavila se i Marinkova bivša žena, glumica Dubravka Mijatović.
Branimir Brstina, upravnik Ateljea 212, pozvao je sve prisutne da minutom ćutanja odaju počast glumcu.
Majci Marinka Madžgalja pozlilo je tokom komemoracije, a okupljeni su požurili da joj ukažu pomoć.
Jelena Đokić održala je potresan govor. "Minut je prekratak da bih održala hvalospev. Hvala što si stvorio novi pravac "Madžgaljizacije". Pitamo se, da li ćemo uspeti da ti pariramo, a da se ne nasmejemo zajedno sa publikom. Cilj je bio tvoj da izmamiš osmeh, sad bih volela da mogu da umrem od smeha. Znam, Maki moj, da bi to želeo. Hvala ti na tome što si bio moj i ja bila tvoja. Hvala ti za dolaske u snove i molim te, Maki, dođi što pre. Ja te nikad neću prežaliti", rasplakala je celu salu Jelena Đokić.
Pušten je insert iz filma "Ranjeni orao" u kome Marinko peva pesmu "Kradem ti se u večeri rane". Cela sala je plakala.
Aleksandar Srećković Kubura pričao je o svom odnosu sa Marinkom. "Gledam u telefon i čekam da me Maki zove, a neće više nikad. Pojavila se misao koja me najviše u životu uplašila da taj broj treba izbrisati. Ceo jedan deo mog života je vezan za Makija. Ne mogu da se lišim ničega. Uvek je bila svetlost oko njega i pun je bio ljubavi za sve. Žvakao je život puih usta kao da je znao da mora brzo da ga proživi. Opijao je sve oko sebe svojom toplotom i emotivnošću. Sada reči nema. Govorim o njemu, a ne sa njim. Neće više ni jednu reč pratiti njegov smeh. Reči će pratiti samo rupa u grudima i tuga. Ja ću sada sa mojim bratom Marinkom dugo da ćutim. Ljubi te brat", jedva je izgovorio Srećković.
Na scenu je izašao i Ognjen Amidžić.
"On bi tražio da pričam gluposti da bi se svi smejali. Ali, to ne mogu. Ovo mi je najteže u životu. Počelo je sve sa poslom, a onda smo postali prijatelji. Tih 13 godina, šta smo sve preživeli... To je najtalentovaniji čovek koga sam poznavao. Za sve je bio talentovan. Uvek je kasnio i bio je lenj za sve što je radio... Ja sada čekam da će se pojaviti jer je zakasnio. Ako je već umro kao što kažu, za mene nije", govorio je Ognjen kroz suze.
Andrija Milošević rekao je da je mnogo voleo Madžgalja.
"Znam da bih ga sad razočarao da sam došao spreman. Mnogo sam ga voleo. Izmislio sam predstavu samo da bih igrao sa njim... Toliko je bio srećan što može da donese sreću malim ljudima po malim mestima. On će za mene uvek živeti. Maki, ukrao sam ti mnogo fora i nastaviću tako da radim. Tako ćeš živeti kroz mene"...
Gorica Popović rekla je da ne ume da se oprosti od glumca.
"Ne umemo da se oprostimo jer ne želimo. Odlazak je nepodnošljiv i besmislen. Što neće biti na našem brodu tako nezamenjiv putnik, neće nas ozariti njegov osmeh. Da je nebo znalo koga nam oduzima... Biser, deliju. Na pogrešnog si se namerila, smrti. Ali, prijatelju, čuvamo te. Ti si naš belutak iz pesme Vaska Pope. Zbogom, druže", izrecitovala je deo pesme i zaplakala.
Gordan Kičić popeo se na scenu.
"Mili moj Maki... Išli smo u u Drinku, pa na FDU. Igrali, cirkali, glumili... Igrali basket i smejali se. Batko, batice, direktore moj, bio si si šarmantan i drag, mogao si sve. Bio si car i šmeker. Voleo si da te vole i obožavali su te. Tugu i bes izražavao si samo na sceni. A u životu si bio srećan. Mili moj, divio sam ti se. Bio si snažan do kraja i verovao si da će sve biti dobro. Nedostajaćeš mnogo. Volim te, batice moj", završio je glumac.
Upravnik Ateljea 212, Branimir Brstina, poželeo je da ćuti.
"Pre bih oćutao. Niko ne želi da povredi tugu. Kako je dug minut ćutanja naspram kratkog života koliko si bio sa nama. Širokog osmeha i velike duše. Iako nisi igrao u tom filmu, reći ću ti: "Bio si mlad i zdrav kao ruža".
Koleginica iz klase, Tamara Krcunović recitovala je stihove iz jedne Marinkove pesme.
"Maki, da li si znao da je tvoj osmeh nama sve? Zadavao si nam standarde. Nasmejao si se i rekao da ćemo se videti. Ubedio si me. Bio je istinit čovek i zato je i lako i teško govoriti o njemu. njegova osećanja su bila tanana za posebne ljude. Bio je i otvoren i zatvoren. Najveća je čar što je mogao da dopre do čoveka bez reči. Ono što nam je Marinko ostavio je sposobnost da ne povredi nikoga i da oplemeni razmenu emocija među ljudima. Pisao je i pesme...", rekla je Tamara i počela da recituje.
Krenula je pesma "Svadbarskim sokakom" Đoleta Balaševića, koju je Marinko voleo i pevao. Svi glumci su izašli na scenu aplaudirali. Publika im se pridružila i plakala.
Na komemoraciji povodom smrti Marinka Madžgalja bili su prikazani inserti sa dve numere koje je otpevao preminuli glumac.
Prva je pesma „Kradem ti se u večeri rane“ bosanskog pevača Himze Polovine, koju je Marinko snimio za potrebe serije „Ranjeni orao“, gde je i sam glumio.
Druga pesma, po želji Madžgaljevih roditelja, bila je numera Zdravka Čolića „Svadbarskim sokakom“, čiji je autor Đorđe Balašević.
Marinko Madžgalj rođen je u Beogradu 1978. godine, ali je odrastao u Kotoru.
U Beogradu je upisao Fakultet Dramskih umetnosti, a popularnost je stekao igrajući lik “Čede Velje” u seriji “Crni Gruja” u kojoj je sarađivao sa Sergejom Trifunovićem, Borisom Milivojevićem, Zoranom Cvijanovićem, Nikolom Kojom…
Nakon toga, zajedno sa prijateljem Ognjenom Amidžićem oformio je grupu “Flamingosi”, a 2006. godine, bili su na korak od plasmana na pesmu Evrovizije sa numerom “Ludi letnji ples” koja je postala pravi hit.
Marinko je bio u braku sa glumicom Dubravkom Mijatović sa kojom ima ćerku Saru, a par se razveo nakon sedam godina braka, ali je ostao u prijateljskim odnosima.
Madžgalj je u avgustu imao operaciju, nakon što je saznao da boluje od raka pankreasa. Iako su vesti o oporavku bile pozitivne, stanje mu se pogoršalo. U subotu 26. marta preminuo u 37 . godini.
