Petar Božović kreće se pomoću štapa, ali to ga ne sprečava da svaki čas bude u Banjaluci, gde igra po tri-četiri večeri zaredom, na radost tamošnje publike. Proslavljeni glumac u razgovoru za Njuzvik otkriva da još ne razmišlja o povlačenju sa scene i kako je uspeo da smrša.
- Davno sam sebi obećao da ću biti glumac sve dok me bude slušalo telo, a ono, hvala bogu, traje. Pozorište je crkva, pozorište nije samo zanimanje, tu nema penzionisanja. Ako vam je bog dao talenat, nije vam dao samo da se slikate, pričate ili da, ne daj bože, učestvujete u ovim idiotskim emisijama na televiziji. Kako se ono zovu, kako im je zajedničko ime...Rijaliti?- E, da. Nikako rijaliti, već treba da služite kao monarh, da budete na usluzi svom narodu. Za glumce nema penzije. Pogledajte moje starije kolege: Vlasta Velisavljević, Mira Banjac, Renata Ulmanski... Danas sam sreo Mišu Janketića, ima blizu 80 godina i 10 naslova igra. Ja ću sad sedamdesetu. Ali mi i ne vodimo računa o godinama. Boli me ovo, boli me ono, ali kad izađem na scenu, ništa me ne boli. To je ta lekovita trava koja postoji i po manastirima i po crkvama. Neko očišćenje ima.Poslednji put kad smo razgovarali, pre 10 godina, imali ste 160 kilograma. Koliko ste sada teški?- Otprilike 165.Prvi put ste slagali u ovom intervjuu. Uspeli ste da smršate?- Imam 135 i nešto. Sve se menja, pa i ja.Ima ona kletva „Dabogda vam Petar Božović prepisao dijetu“.- To je već prošlo, bačeno je u zaborav, kao i doktor Spok. Kad mi se rodio sin, tog doktora Spoka sam kupovao kao budala: prvu knjigu, pa drugu, treću. Prođe jedno 20-30 godina, moj sin se oženio, dobio i dete, kad negde čitam da je doktor Spok u autu. Sad je aktuelan neki novi dr Spok. Tako ti je i ovo s hranom: prema najnovijim istraživanjima s Prinstona, s kurca-palca, utvrđeno je da je mast otrov, ulje je najbolje, margarin obavezno jesti i pre i posle jela... Otkriše da je mangulica najzdravija, ali rekoše da nikako ne sme da se jede crveno meso, ali obavezno da se ide u „Mekdonalds“... Kad su me pitali šta mislim o štetnosti tog crvenog mesa, rekao sam: „U nedostatku japanskih algi, ostajem veran njeguškoj pršuti i zlatiborskoj goveđoj.“ Stvarno su idioti, bre. Postoji nešto što se zove hrana jednog podneblja. Možda bi taj iz Japana crkao da jede našu hranu, ali mi to imamo ugrađeno maltene u DNK.
O ministru kultureTasovac se promenio kad je seo u foteljuKad je Tasovac došao na čelo Ministarstva kulture, dočekan je skoro aplauzom.- S velikim simpatijama smo ga dočekali, poštovali smo ono što je uradio s Filharmonijom, ali se sve završilo onog trenutka kad je seo u fotelju. Izgleda da je magnetna moć te stolice i njegovo dupe prišfrafila. A to kad se desi, onda mozak više ne funkcioniše kako treba. Imaju tu neki šrafovi koji stežu bulju. Gde su ti satovi koji su otkucavali kad će se otvoriti muzeji? Muzeji su kod nas, i kao zgrade i kao institucije, već postali zanimljivi za arheologe.
