Pričaju kako je rak neizlečiva bolest, a toliko je mnogo jednostavnih izlečenja da je naprosto neverovatno koliko nas zapravo lažu.
Šalju bolesne ljude na hemoterapiju. Kada su lekari Stamatisu Moraitisu, grčkom ratnom veteranu 1976. godine dijagnostifikovali neizlečivi rak pluća, on se pomirio s tim da će umreti.
Devet različitih lekara reklo mu je kako mu je ostalo šest meseci života s tim da bi trebalo odmah da krene na agresivan tretman hemoterapijom. Pošto nije želeo da se leči tim opasnim tretmanom, hemoterapiju je odbio i vratio se u rodnu Icariju, ostrvo u Grčkoj.
Nakon toga, dogodilo se nešto neverovatno. U samom početku, srezala ga je depresija pa je po cele dane boravio u krevetu, a njegova supruga i majka, brinule su o njemu. Jednog dana, povratila mu se vera i želja za životom, doduše kratkim jer je mislio kako mu je još malo vremena ostalo. Krenuo je aktivno da živi. Nedeljom ujutro penjao se na brdo na kojemu se nalazi grčka pravoslavna crkva u kojoj je njegov deda bio sveštenik.
Počeli su da ga obilaze njegovi prijatelji, kada su saznali da se vratio u rodni kraj i svaki dan bi s njima pričao satima uz dve boce lokano proizvedenog vina. "Barem ću da umrem srećan", pomislio je.
Sledećih meseci iz nekog razloga, počeo je da oseća snagu. Jednog dana, odlučio je posadi svoj vrt. Nije očekivao da će doživeti plodove tog vrta, ali je to bio dobar razlog da uživa na suncu i svežem vazduhz, pored mora.
Prošlo je šest meseci, ali Moraitis nije umro. Umesto smrti, pobrao je svoje povrće, očistio je porodični vinograd, saživeo se s ostrvom, počeo je da radi u vinogradu, budio se rano i po ceo dane provodio napolju, na vazduhu. Sam sebi je pravio ručak sa povrćem iz svog vrta. Kad bi došla veče otišao bi u lokalnu kafanu gde je igrao domine do dugo iza ponoći.
Godine su prolazile. On je bio sve zdraviji, tako se osećao. Nadogradio je svoju kuću s još nekoliko soba, a godišnje je proizvodio i do 1.500 litara svog, domaćeg vina. Nakon 30 godina takvog života doživeo je 97 godina kada je shvatio da nije umro i odlučio je da poseti lekara sa svojim nalazima kako bi proverio šta se dogodilo.
Kada se vratio od lekara koji su mu rekli kako ima samo 6 meseci, zanimljivo je kako su svi do jednog bili mrtvi. Sve ih je nadživeo. I to tako da nikada nije otišao na hemoterapiju koja je trebalo da mu malo produži život. Samo se preselio u Icariju. Moraitis je umro kada je imao neverovatne 102 godine, srećan i zdrav.
Umro je od starosti, a rak koji se spominjao, više nije postojao.
Za zdravlje je potrebna regeneracija tela i duha. Mesto u koje se vratio, Icarija, grčko je ostrvo koji je poznato po zdravoj hrani. Meštani tog ostrva gotovo da i ne znaju za bolesti srca ili raka. One su izuzetno retke.
Devičansko maslinovo ulje, rukola, švajcarska blitva, ugljenihidrati, sočivo, hleb od celih zrna, zatim začini poput origana, peršuna odlične su namirnice koje se tamo koriste svakodnevno. Takođe tamo se crveno meso ne jede više od jedanput sedmično.
"Možda nemamo mnogo novca, ali uvek imamo hranu na stolu i zabavljamo se s porodicom i prijateljima. Ne žurimo se sve obaviti preko dana pa ponekad radimo i po noći. A na kraju dana ne idemo na dvosed da gledamo TV, već se družimo, smejemo", govore meštani Icarije.
Posebnost života u Icariji koja leči sve bolesti je u tome što se nikome ne žuri da živi. Sve što jedu i piju sami proizvode u svome vrtu. Puno pešače i po 20 km na dan, a poslepodne celo selo odmara. Puno se smeju i druže kao porodica i kao prijatelji. Ispijaju svojom rukom napravljeno vino, ali i puno čaja i jedu svoju hranu.
Žive bez ikakvog stresa i zbog toga su srećni. Jurnjava za novcem kod njih ne postoji. Recept za izlečenje na temelju života u Icariji- Mediteranska dijeta.
Mnogo, po mogućnosti sirovog i domaćeg povrća. Izbaciti meso u potpunosti ili ga ograničiti na jedan obrok sedmično. Domaće maslinovo ulje, semenke, žitarice. Domaći hleb s celim žitaricama. Domaće voće i povrće. Ne zaboravite ribu.
- Mnogo čaja. Čaj ima diuretička svojstva i ima mogućnost da istera sve otrove iz tela, ako je domaći naravno.
- Odmor. Odmarajte ako ste umorni. Ne prisiljavajte svoj organizam na život uz malo sna. Ljudi koji poslepodne odmaraju bar 5 puta sedmično po pola sata imaju 35 odsto manju šansu od kardiovaskularnih oboljenja. Takođe se smanjuje i hormon stresa.
- Budite aktivni u prirodi. Šetajte, upijajte sunce i more ili zelenilo, šumu, travke. Radite, gradite, sadite. Osećajte se korisno.
- Ne jurite sa životom i oslobodite se strahova i stresa. Družite se s prijateljima, s porodicom, puno se smejte i ne očekujte od života ništa. Jednostavno se prepustite lepoti života. Ukoliko je moguće preselite se u mesto bez smoga, u mesto bez otrova u vazduhu. U mesto gde vas niko neće terati ili prisiljavati na bilo što. Živite život i zaboravite na bolest. Živite kao da je opšte nemate, kao da ne postoji. Tako je živio Moraitis i preživeo. Nadživeo je sve one koji su ga ujeravali da će umreti.
(Haber.ba)
