Predstava „Hinkeman“ Zagrebačkog kazališta mladih u režiji Igora Vuka Torbice oduševila je preksinoć publiku u prepunom Narodnom pozorištu u Beogradu! Nakon dugog aplauza i četiri poklona, prisutni su se pitali kada će se ponovo prikazivati jer je ovo komad koji mora da se gleda ponovo i za koji će se uvek tražiti karta više.Ekipa Kurira gledala je pozorišni performans iz lože broj šest, na prvom spratu nacionalnog teatra, u društvu Ružice Đinđić, supruge ubijenog premijera Srbije Zorana.- Dobro veče - pozdravila nas je Ružica nakon što je ušla sa Goricom Mojović i smestila se na svoje mesto.Ubrzo zatim glumci su izašli na scenu i započela je predstava, koja je bez pauze trajala skoro dva i po sata.
Kako nam je sama naposletku priznala, nije ni trepnula gledajući uzbudljivi komad o nesrećnom junaku Hinkemanu, koji je u ratu izgubio svoju muškost i bori se da pronađe posao.- Čujem novinari su s nama - rekla je Gorica, na šta je Ružica klimnula glavom i nasmejala se.Naš identitet bio je otkriven, mada nismo ni pokušavali da ga sakrijemo. Ružica je, kao i uvek, bila ljubazna i raspoložena da ćaska o kulturi.Nije tajna da je od svoje mladosti bila uključena u novosadsku umetničku scenu, kao i prisutna na mnogim rok koncertima. I svog supruga Zorana Đinđića upoznala je na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga „Jugoslavija kao nezavršena država“.- Volim predstave Igora Vuka Torbice. Poštujem njegov rad. Uživala sam. Moja omiljena je, ipak, „Razbijeni krčag“, a ovo je nešto potpuno drugačije - rekla je Ružica.Ona je na kraju istakla da ipak postoje teme o kojima nerado govori, a jedna od njih je svakako njen suprug i u poslednje vreme ponovo otvoreno pitanje političke pozadine njegovog ubistva.
Zvezda glumac iz Jordana RAKAN RUŠADAT: LJUDI SU LJUDI, A GOVNA SU GOVNANesrećnog Tolerovog junaka Hinkemana maestralno je odigrao glumac Rakan Rušadat, koji je rođen u Jordanu.- Lome i kolege jezik kad izgovaraju moje ime. Niste jedini. Moj otac je došao u Zagreb da studira. Iako sam rođen u Jordanu, odrastao sam u glavnom gradu Hrvatske, a u domovinu svog oca išao sam samo turistički - kaže Rakan.Iako se u predstavi govori o ratu, izbegnuti su odnosi Srbije i Hrvatske.- Vuk nije insistirao na tome i gledao je širu sliku. Bavili smo se njome, a ne našim ličnim sukobima. Mnogi reditelji pribegnu tome da sve stvari svedu na poslednjih 20 godina. Bavili smo se pitanjima koje leže na ljudskoj gluposti - priznaje Rušadat i dodaje:- Torbica je prvi reditelj nakon dugo godina koji se bavi glumcem i interesuje ga kolektivni proces. Mi stvaramo predstavu, a on nije neko ko nameće svoje ideje, pa da se osećaš kao radnik, nego kao umetnik. Žao mi je što svaki čas moram da radim s nekom budaletinom. U Hrvatskoj ima veoma malo dobrih stvaralaca. Ljudi su ljudi, a govna su govna.
