U razgovoru za Kurir jedan od najznačajnijih Srba u Holivudu govori o prijatelju Kristijanu Bejlu, zašto je našim glumcima teško da uspeju na Zapadu i otkriva zašto u njegovom novom projektu nije bilo mesta za Sergeja Trifunovića.- Fasciniran sam ne samo glumačkom ekipom već i ljudima iza kamere. Imao sam prilike da radim s Amerikancima i ovde u Srbiji su kolege na tom nivou. Ne osećam da nisam u Americi.Neobično je da ste glumce za seriju birali na kastingu.- Ne živim u Srbiji već 25 godina. Poslednje sam na ovim prostorima snimao 1997. film „Spasitelj“ i čitav niz glumaca mlađe generacije mi je nepoznat. Nisam gledao naše filmove i predstave. Nisam znao ko je u poslu i kako radi. Znao sam za Natašu Ninković i Nebojšu Glogovca, a sa Tihomirom Stanićem nikad nisam bio u prilici da sarađujem. Ima mnogo talentovanih glumaca i cela scena dobro izgleda. Odabrao sam ih po tome ko najviše odgovara liku koji treba da tumači. Nisam pomenuo još Mirjanu Karanović, s kojom sam sarađivao.Mirjana vas je na neki način naterala da jednu od glavnih uloga ne igra muškarac.- Učinilo mi se interesantno da baš ona igra direktora srpske policije. Neobično je ovde videti ženu u toj poziciji. Donela je jedan novi kvalitet celoj priči.Da li su se ljudi iz policije složili s takvom odlukom?- Nismo ih ni pitali. Možda će dobiti ideju da žena treba da bude na tom mestu.Kako ste pronašli Natašu Drakulić?- Slučajno, sarađivala je s mojim prijateljima. Napisali smo film o Velikom ratu zajedno. Kad smo videli da nam dobro ide, nastavili smo saradnju i kroz seriju.Ko je ubica?- Mnogi me pitaju to. Ostavićemo publici da sazna na kraju.Glogovac je pokazao nešto što do sada nismo videli od njega, a dali ste šansu i Katarini Radivojević.- Glogovac je iz svoje uloge izvukao najbolje. Ona nije izazovna za igranje jer nije kompleksna kao druge. Nebojša je izuzetan glumac i bilo mi je važno da baš on to igra. Katarina nije imala pravu priliku da pokaže koliko zna. Najteže scene odigrala je fascinantno.Pored Katarine, odabrali ste i Ninu Janković. - Lepe žene su uvek plus. Ima ih još u seriji. Odlučili smo da neke uloge policajaca zamenimo za policajke.Nataša Ninković je u podeli, ali nema Sergeja Trifunovića, kome ste otvorili vrata Holivuda.- Nataša je film „Spasitelj“ učinila posebnim. Ovde nije bilo uloge za Trifunovića. Volim ga kao glumca i izuzetno cenim njegov rad. Međutim, nema adekvatna uloga za to godište u našoj seriji.Trifunović vam je napravio problem na snimanju „Spasitelja“ jer nije znao da vozi automobil. Na neki način ste mu vi bili instruktor.- Bojim se da se istorija ponavlja i na ovom snimanju, pa smo se setili te anegdote. Sergej je u dobrom delu filma trebalo da vozi automobil, a zaboravio je da na nam kaže da ne zna da vozi kola. Taj podatak smo utvrdili na snimanju i počeo je da dobija časove i vežba. Čuli smo da i ovde jedan od glumaca zna samo da krene i stane, što će valjda biti dovoljno (smeh).Da li je tačno da ste jednom prilikom Sergeja na snimanju „Spasitelja“ kaznili tako što ga vezali lisicama za saobraćajni znak?- Desilo se to baš kad je učio da vozi kola. Nakon dva časa vožnje ukrao je kuvaru auto i otišao da vežba niz strmi put niz Rijeku Crnojevića. Umalo smo svi doživeli infarkt jer tamo i najbolji vozač može da sleti s puta. Policajci su uspeli da ga zaustave. Jedan od članova patrole seo je u „keca“ da vrati automobil i umalo nije poginuo. Otkazale su mu kočnice. Nismo mogli da se smirimo i onda mi je policajac dao lisice i vezao sam ga za saobraćajni znak. Više kroz šalu.Možemo li da očekujemo neko zvučno ime iz Holivuda kao gosta u seriji?- Serija je na srpskom. Razmišljali smo da se pojavi jedan naš veliki prijatelj, da samo prošeta kroz kadar i da ga vode kao zatvorenika. Međutim, teško je bilo izvesti jer nema smisla da čovek dođe da bi se samo pojavio. Biće, nadam se, nekih drugih projekta i nekog ćemo dočekati.Film o Velikom ratu, prema motivima knjige „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića, planirate da radite nakon serije „Ubice mog oca“?- Film se zove „Zaspanka za vojnike“ i govori o Cerskoj bici. Nataša Drakulić i ja planiramo da naredne godine krenemo u snimanje. Dobili smo deo sredstava i potreban je još veliki novac. Spremni smo da se žrtvujemo da se on snimi i da ostane za večnost. Film je napravljen tako da bude čista emocija o tome šta su ljudi osećali kad su polazili u rat, a ne neka interpretacija velikog sukoba iz današnje pameti. Počinje da se dovodi u pitanje srpsko učešće u tom ratu i važno je da se našim budućim generacijama ostavi iskreno čitanje jednog vremena.
Politika protiv umetnostiDOBAR FILM UZIMA OSKARAŠta treba Srbiji da bi dobila Oskara?- Stvar je politike. Nekad je Jugoslavija bila cenjena kao zemlja i bilo je moderno da velike zvezde dolaze na Fest. Danas imamo poteškoće da privučemo strane goste, a Sarajevo je preuzelo primat i postalo kul mesto za filmadžije. Kada se pojavi film koji je remek-delo, on probije sve barijere i sam nađe svoj put.
JANIČAR Naš zet stiže u Beograd da snima film inspirisan našom istorijom KRISTIJAN BEJL ZBOG ŽENE UČI SRPSKI!U vašem filmu „Janičar“ plan je da glumi Kristijan Bejl.- Projekat o kome govorite veoma mi je važan. Dugo sam radio na njemu i imam sreću da se Bejl zainteresovao za njega od prvog dana. Čekamo samo njegov slobodan termin, a film će se raditi iz ljubavi, a ne zbog novca. Iskreno se nadam da će uskoro doći na dnevni red.Koji je zaplet u filmu?- Priča je o paši koga šalju nazad da uguši pobunu Srba u mestu u kom je rođen. Tematski nešto kao Omer-paša Latas. Postoji dvojstvo vere, prošlost i sadašnjost, i glavni junak to treba da pomiri u sebi. Po žanru je drama. On pokušava da pronađe mir i kreće u izgradnju mosta. Film je kompilacija svega što znamo iz istorije.Da li je Bejl svestan kakvu težinu nosi epitet srpski zet?- On vrlo studiozno pristupa poslu. Oženjen je Srpkinjom iz ugledne porodice. Veoma dobro poznaje njene korene. Mnogo je i čitao o temi filma.Da li je Bejl boravio u Srbiji?- Nije nikada. Trebalo je da dođe na Fest pre nekih 10 godina, ali sticajem okolnosti nismo uspeli da se dogovorimo s organizatorima.Govori li srpski jezik?- Zna poneku reč.
