Basara je kačica u kojoj se pravi maslac. To je veoma dugačka i uzana posuda koja ima neki tučak odozgo. Takoreći, miroljubiva sprava za pravljenje proizvoda od mleka, koja se u krajevima odakle je njegov otac zove basa. Po tome je nastalo prezime Basara.On se zove Svetislav, ime je dobio po dedi s majčine strane. Rođen je u decembru 1953. u Bajinoj Bašti. Jedan je od najvećih živih srpskih pisaca. Stalni je kolumnista Danasa i dežurno zakeralo ovdašnje stvarnosti, uz čiju je misao lakše pregurati dan. Stigao je da bude i ambasador SR Jugoslavije na Kipru. Iz braka s Vidom Crnčević, Braninom kćerkom, ima dvoje dece.Pronašao sam ga u nekoj banji blizu Beograda i odmah je bio nadrkan: „Može samo mejlom.“ Pristao sam, nevoljno (izvinjavam se cenjenom publikumu). Ipak je to Basara i diskus hernija koja ga muči.- U jednoj svojoj knjizi napisali ste da je Jugoslavija bila koncentracioni logor otvorenog tipa. Kako vam se u tom kontekstu čini današnja Srbija?Da se malo našalim - današnja Srbija mi liči na demokratsko društvo zatvorenog tipa, na jedan veliki prigradski komšiluk, na megapalanku koja - iz njoj poznatih razloga - ima vrlo visoko mišljenje o sebi i koja daje sve od sebe da bude na ravnoj nozi sa supersilama.CEO INTERVJU PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
BONUS VIDEO:
UKRATKO SA RATKOM FEMIĆEM U 5 DO 5: Jorgovankini otirači
