Bend Degeneza nastao je 2015. godine i vrlo brzo je osvojio publiku željnu starog dobrog rokenrola. Zatekli smo ih kada su silazili sa glavne bine Beer festa i evo šta su poručili čitaocima Kurira.
Momci, zašto Degeneza? Koja je priča iza imena benda?
Pa Degeneza je odgovor na stvari i situacije koje nas svakodnevno nerviraju. Mogli bi da vam damo konkretnije primere, ali realno i ne moramo, stvari su jasne. Jednostavno mislimo da mladi ne idu u pravom smeru i j...ga zbog toga Degeneza. 
Muzičari vaših generacija se obično bave ili nekim ekstremnijim žanrovima ili elektronskom muzikom. Koji je vaš poriv da se vratite starom dobrom rokenrolu?
Pa jeste elektronika sada popularna ali nas to ne zanima, mi sviramo zvuk koji nama odgovara, a što se tiče naših generacija naravno da ima bendova koji potenciraju malo tvrđi zvuk ali kojima nije pružena šansa u medijskom prostoru. U svakom slučaju bolje je svirati nego puštati muziku sa DJ pulta.
Večeras ste predstavljeni kao pobednici jednog od cenjenijih festivala, a zabeležili ste i zapaženije uspehe na nizu drugih, tako da je ovo vrlo upešna sezona za vas. Koje biste svirke izdvojili kao najbolje?
Na primer Banja Luka, gde smo svirali pred sigurno dve, tri hiljade ljudi, ali svakako i Beer fest večeras, bilo je dosta naroda iako smo svirali prilično rano.
Mnogi bendovi, ali i publika, se žale kako je "underground" scena u Srbiji u velikom problemu. Nema prostora, novca, niti entuzijazma kao nekada. Da li vi vidite krivca za takvu situaciju i kada biste imali moć, šta biste učinili povodom toga?
Kako jedna od naših pesama kaže, sve je masno i nejasno, ali šalu na stranu, svirke se slabo reklamiraju, drugo... ima j...ga dosta druge popularne muzike. Mi se time ne opterećujemo, gledamo da ispoljimo energiju istim intenzitetom pred troje, trista i pred 3.000 ljudi. Po nama se mladi danas lože na sranja, ali i dalje su tu oni koji vole prave stvari.
Šta biste poručili klincima koji su tek uzeli instrumente u ruke i koji sanjaju o velikim uspesima?
Apsolutno treba da nastave da veruju u svoje snove koliko god se oni činili nemogućim. Neka guraju napred i ono, dokle god ima volje mora se svirati. Odustajanje se ne prašta!
