Sonja je debitovala u filmu “Leptirov oblak” 1977. godine, i tada šira javnost postaje svesna njenog glumačkog talenta. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i drugima.
Ulogama u filmovima “Živeti kao sav normalan svet”, “Una”, “Šećerna vodica”, “Davitelj protiv davitelja”, “Balkasnki špijun” osamdesetih godina, izborila je status zvezde domaće konematografije time što je dala lični pečat. Za ulogu u filmu “Život je lep” nagrađena je na filmskom festivalu u Veneciji.
Malo ko zna da je imala glavnu ulogu u spotu Miroslava Ilića za pesmu “Voleo sam devojku iz grada”, koji je snimljen 1987. godine.
Tokom devedesetih ređe se pojavljivala u filmovima, ali je i pored toga imala zapažene uloge, u filmovima “Mi nismo anđeli”, “Ni na nebu ni na zemlji” i “Urnebesna tragedija”.
Sonja se nikada nije udavala, a u 29. godini izgubila je veliku ljubav svog života.
"Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom", prićala je nekad Sonja.
Veliki povratak na scenu predstavljala je uloga u filmu “Hleb i mleko” 2001. godine, koji je nagrađen “Zlatnim lavom” u Veneciji. Pred kraj života, posvetila se snimanju avangardnih filmova, te šira publika nije imala priliku da je viđa često na filmskom platnu.
Preminula je 23. septembra 2008. godina u Beogradu usled prevelike doze narkotika. Pronađena je u stanu u Kursulinovoj ulici, a sahranjena je u selu Donja Gorevnica.
Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta.
(Pink)
