Na komemoraciji održanoj povodom smrti glumca Marinka Madžgalja, govorili su mnogi njegovi prijatelji i glumci, a jedna od najbližih njegovih prijateljica, i drugarica sa klase, Tamara Krcunović, recitovala je deo pesme koju je on napisao.
"Ljudi možda ne znaju da je on pisao i poeziju.. I onda sam ja danas neke stihove njegove izdvojila. Meni je to bilo neverovatno kod njega. Imao je sposobnost da dopre do ljudi stvarima koje su... Nekim tananim sredstvima koje su neizrečene. Kod njega nije moralo sve da se kaže, da se izgovori, nego su nekada i pogledi bili dovolji... I evo, ova pesma govori baš dosta o njemu... ", rekla je Tamara i počela da čita.
Nepisana pesmo za tebe ne trebaju reči,Čekaću te iza zavese, poruka je u dodiru osmehu,Znači samo jedno, smej se, ludo, smej seI pruži ruku samo, nemoj da ti vidim dlan...
Pročitaću nesto loše, možda... Ipak, vodi me sa sobom, hladno mi je...Kasno je za pozorište, svetla su se pogasila..."
