Kako poneki filmovi dostignu taj famozni status "kultnog ostvarenja"? Pa za početak ne obiluju greškama, i pritom ne mislimo na banalne greške sa snimanja, već na glumu jedinstven scenario i dobru režiju. Proces snimanja jednog holivudskog filma je dug i naporan, što je veća produkcija to se i film duže snima.
Mnoga ostvarenja imaju toliko materijala da bi komotno mogao da se napravi mnogo duži film od onog koji pogledate u bioskopu. Uzmite legendarnog "Kuma" na primer - postoji nešto manje od 5 sati snimljene trake ali konačna verzija traje oko 3 sata. To znači da postoji čitav niz dodatnih scena koje nećemo videti. Posao montažera jeste da zajedno sa režiserom odredi šta se seče i baca u zaborav, a šta ulazi u finalnu verziju.
Poslednjih 10 godina ove dodatne scene postale su žanr za sebe i često ih dobijamo kao dodatak kad kupimo film na Blureju. Međutim za neke filmove treba da nam bude drago što su neke scene ipak izbačene jer bi potpuno upropastile celokupni utisak.
Evo i najbolnijih primera izbačenih scena:
(Cracked/EPK)
