Čudesna šuma
Žanr: RPG
Čoveče, mislim da bi klinac u meni vrištao od sreće kada bi Čudesna šuma bila pretvorena u igru. S tim da bismo se odmakli od dečje estetike i napravili je što je moguće mračnijom. Zamislite Paletu koji mešanjem boja pravi različite magije. Međeda Matu kao iskusnog ratnika koji se bori sa alkoholizmom. Lili kao sukubu poput one iz Planescapea. Kaktus cara kao pomahnitalog manijaka. Dobro, on zaista i jeste bio pomahnitali manijak, kada malo bolje razmislimo. Uradili bi igru u stilu old school RPG-ova, poput onih zasnovanih na Infinity engineu. Počeli bi sa Paletom, a kako bi zalazili dublje u čumu, regrutovali bismo i ostale likove u borbi protiv Kaktusa. Sa dva filma, svet Čudesne šume je dovoljno bogat da ga izmuzemo u epsko ostvarenje dostojno svojih uzora. Go for the eyes Mate!
Davitelj protiv davitelja
Žanr: Point 'n' click avantura
Vreme je da se point'n'click avanture vrate na stare staze slave, i smatramo da je Davitelj protiv davitelja sjajan početni materijal. Bili biste u ulozi inspektora Ognjena Stahinjića, čoveka koji mora da se izbori sa svojom ekscentričnošću kako bi rešio zamršeni slučaj serijskih ubistava i došao do poremećenog Pere Mitića, balkanskog Normana Batesa. Igra bi bila ispresecana sekvencama u kojima igrač preuzima lik Spiridona Kopicla, koji kroz svoju telepatsku vezu (i mini igre) sa Perom takođe počinje da sklapa kockice u veću priču (rešavajući pritom puzzle probleme). Mehanika bi se zasnivala na tradicionalnim P'n'C vrednostima - kombinovanjem pronađenih predmeta sa okruženjem (uz minimalni pixel hunting), uz neke modernije primese, poput sistema dijaloga viđenog u igrama kao što je LA Noir. Čitavu stvar začinili bismo slanjem karanfila ljudima koji pre-orderuju igru ili kupe Collector's edition. Promocija igre bi se organizovala u poslastičarnici gde bi se služile krempite i puštala muzika iz filma:Rane
Žanr: GTA klon
Rane su svakako najpodobniji temelj za balkanskog GTA klona. Igrač bi se našao u (ukradenim) patikama uličnog propaliteta, koji ima ambicije da postane veliki baja u svetu kriminala. Počevši od natezanja sa kojekakvim navijačima, preko manjih i većih krađa, pa sve do upravljanja mafijaškom imperijom, naš wannabe krimos bi jezdio kroz podzemlje. Čika Kure bi služio kao mentor na početku, a kako bi priča napredovala, Pinki, Švaba, Biber i drugi bi davali misije (tipičnog GTA šablona) igraču. Svaki veći uspeh bio bi propraćen cut scenom u kojoj bi Vesna Trivalić u okviru Pulsa Asfalta objavljivala rang listu najozloglašenijih kriminalaca. Kada bi igrač konačno došao do vrha, usledio bi finalni obračun na groblju. Pored uobičajnog bežanja od policije, uveli bismo i podmićivanje, jer, ipak, znamo gde živimo. Što se tiče čuvene muzike dok se vozite "pozajmljenim" kolima, birali biste između Cece i Doctor Albana. Narodnjaci ili euro-dance-trash? Zavisi od otetih kola (koja su u 90 odsto slučajeva u igri Yugo).Maratonci trče počasni krug
Žanr: upravljačka simulacija
Nismo sigurni koliko ste svesni popularnosti igre Prison Architect, koja je još uvek u alfa fazi, a igraju je milioni ljudi preko Steam Early Accesa. Dosta tema je pokriveno, ali područje managera pogrebne službe još uvek prilično sveže i… živo. Tu uleću Maratonci. Igrača bi stavili u ulogu Pantelije koji bi upravljao svojim nesposobnim potomcima i Bilijem, iskorišćavajući, na najbolji način, njihove ne baš impresivne sposobnosti. Pošalji Lakija da upravlja klijentima, Pitona da iskopava grobove. Unajmi Đenku da ti radi promociju ili ugovori brak Mirka i Kristine radi čvršće veze sa mafijom. Pripremi biznis za veoma unosan period Drugog svetskog rata. Tvist je što vreme otkucava pre nego što otegnete papke. Dok se to ne desi morate da izgradite grobarsku imperiju i odredite naslednika (svaki od naslednika ima svoje karakteristike). Naravno kako bi ovo bila moderna igra, postojao bi i multiplayer gde si se grobari širom sveta nadmetali u arenama tj. na grobljima. Postoji ograničen broj grobnih mesta ko popuni više pobeđuje. Naravno tu su i mikrotransakcije - više kovčega, brže iskopavanje, ukrasno cveće, venci... Verujemo da bi kombinacija tradicionalne upravljačke simulacije i kvalitetne narative (uz solidnu količinu crnog humora) bila pun pogodak.
Bolji život
Žanr: besramni Sims klon
Simsi su previše slatki i nekako ljigavo idilični za balkanske uslove, čak i kada igrač reši da upotrebi sve svoje sadističke talente kako bi ih mučio. Ne znamo za vas, ali jedini cilj koji je The Sims stavljao pred nas, bio je napredak u karijeri likova. Kada bismo došli do do vrha, postajalo je dosadno. Nama treba sivilo svakodnevnice, podrum preduzeća, porodične rasprave! E, pa u The Sims: A Better Life krajnji cilj biće uopšte naći posao. Boba konačno završio fakultet? Sjajno, sada će godinama da se zlopati da nađe šljaku, dok mu sve kategorije zadovoljstva crvene. Za to vreme je Emilija Popadić uspela da se posvađa sa ostalim ukućanima, pa igrač mora da gasi vatre na sve strane. Za to vreme Giga Moravac pokušava da se obesi jer mu je porodica idiotska, a zet još gori. Cilj nam je da ova igra bude toliko frustrirajuća i loše napisana, da ljudi mogu da kažu da je potpuno verna materijalu iz koga je nastao.
Bilo koji Batin film gde tamani Nemce
Žanr: pucačina
U dokumentarcu Cinema Komunisto, Bata Živojinović sledećom izjavom uspeva da obuhvati ogroman deo svoje karijere – “Postoje filmovi u kojima sam od početka do kraja samo ubijao Nemce”. Ta rečenica je dovoljno dobra za scenario jednog od onih old-school rail shootera, kakvi su bili popularni na arkadama i krajem osamdesetih godina prošlog veka. Setite se igara kao što su Operation Wolf ili The House of the Dead i znaćete o čemu mislimo. Bata i njegov (dobro, nemački) verni MP-40 polako se pomeraju, bez kontrole igrača, dok Nemci, kao muve bez glave, naleću na njega u sve većem broju. Naravno tu ima prostora za čitavu franšizu, gde bi nastavak bio bezobrazni ripoff Wolfensteina 3D, gde bi Bata u svojevrsnom crossoveru sa Otpisanima za poslednjeg bossa imao Sturmbannführer Krügera. Retro igre su popularne poslednjih godina, te verujemo da jedna ovakva ideja dovoljno luda da može da uspe.
Variola Vera
Žanr: Survival horror
Misteriozni virus; bolnica u karantinu; panika; mrak - Variola Vera se valja u klasičnim elementima horor fikcije. Zaista nije nimalo teško zamisliti ovakav film u formi video igre, pogotovo kada imamo veoma pogodnog anti-heroja, dr Grujića (Rade Šerbedžija). Iako je očigledno da je film zastrašujuć, materija se može dodatno prilagoditi očekivanjima gamera. Recimo, virus bi mogao da čini ljude znatno agresivnijim (da bi Grujić imao u šta da udara čekićem), a sama bolest bi dobila personifikaciju – sedmoglavu, bubuljičavu spodobu koja bi poslužila kao poslednji boss igre. Ložač Mile našao bi se u introu igre, a Gruja bi spasavao svoje ljubavnice širom bolnice. Energiju bi obnavljao hranom koju su ostavili pacijenti za sobom, jer ništa ne okrepljuje kao prepečeni tost i parizer.
