Ljudi u centru za protekciju životinja, odmah su se umešali i odveli životinju kod veterinara.
Šokirani spasioci nisu sebi dozvolili da uopšte imaju nade. Pas je bio toliko izgladnjivan, da je jedva imao 6 kilograma. Svaka kost u njegovom telu mogla je jasno da se vidi kroz kožu.
Pas nije mogao sam ni da hoda. Spoasioci su joj dali ime Barila, jer je bila tanka kao špageti.
Veterinari su se plašili da će njeni organi početi da propadaju svakog trenutka - niko nije bio siguran ni da li će preživeti noć. Ipak mogli su da vide malo sjaja u njenim očima: Ona je bila borac!
Pre nego što su mogli da joj daju bilo kakvu hranu, veterinari su joj dali infuziju kako bi je stabilizovali. Onda su joj dali male zalogaje hrane i malo vode.
Davali su joj po 5,6 porcija hrane svaki dan i ona je počela da dobija kilograme, ali i samopouzdanje.
Njeni spasioci su pretpostavili da ima oko 10 meseci i da je verovatno zatvorena od rođenja od strane njenih mučitelja, koji su joj jedva davali hranu i vodu. Ipak, Barila je dobila šansu da nauči da ipak postoje i dobri ljudi.
Njeno zdravstveno stanje se poboljšavalo svaki dan i njena lepota je počela da dolazi do izražaja. Otkrili su da je ona zapravo mešanac belgijskog ovčara.
Po prvi put u njenom životu, Barila izgleda ponosno i zdravo i može da se raduje srećnoj budućnosti. Ipak je uspela da pobegne od tragične sudbine.
Ipak, najbolje smo sačuvali za kraj: Bila je to ljubav na prvi pogled za spasioca Eduarda Rodrigeza i on je odlučio da udomi Barilu.
Ona je prihvaćena sa puno ljubavi od strane njega, njegove žene i ćerke i još 5 krznenih prijatelja kod kuće.
Barilu čekaju lepi i srećni dani u životu i nadamo se da će zaboraviti sve ožiljke iz prošlosti. Vlasti i policija još uvek tragaju za mučiteljima životinje. Ipak, ova priča ima srećan kraj, a to je najbitnije.
(Hefty)
