Broj mrežastih žirafa je poslednjih decenija opao za čak 80 odsto, ali naučnici ne gube nadu da će uspeti da sačuvaju dugovrate životinje.
Tokom poslednjih 15 godina, broj afričkih biljojeda je pao sa procenjenih 140.000 na 97.000, što naučnici nazivaju tihim istrebljenjem.
Glavnim krivcima se smatraju gubitak staništa, fragmentacija i krivolov.
Međutim, činjenica je da nije bilo ozbiljnijih napora da se očuva populacija ovih životinja, pa je teško reći šta se zaista dešava.
Celu situaciju pogoršava činjenica da naučnici veoma malo znaju o ponašanju žirafa: kako žive, šta im je potrebno da prežive, gde se kreću, pa čak i zašto su im vratovi toliko dugi.
Prema saznanjima iz Međunarodne unije za očuvanje prirode, sve žirafe pripadaju jednog vrsti, koja se deli na devet podvrsta. Međutim, studija objavljena 2016. godine opovrgava ovu tvrdnju sugerišući da možda postoje četiri vrste, od kojih svaka živi u različitim delovima Afrike.
Ako je to zaista tačno, onda se ispostavlja da je severnih i mrežastih (ili somalijskih) žirafa na Zemlji ostalo manje od 10.000.
Mrežaste žirafe žive uglavnom u severnoj Keniji, a preostala populacija ovih žirafa živi u južnim krajevima Etiopije i Somalije. Broj mrežastih žirafa je opao za 80 odsto u poslednjim decenijama, uglavnom zbog gubitka staništa i krivolova.
Dejvid O'Konor, ekolog iz neprofitne organizacije San Diego Zoo Globa, Džulijan Fenesei, izvršni direktor Fondacije za očuvanje žirafa u Namibiji, grupa zajednica za očuvanje žirafa u severnoj Keniji Northern Rangelands i neprofitna organizacija The Nature Conservancy rade na tome da razreše misteriju koja se krije iza rapidnog opadanja populacije žirafa.
U prvoj nedelji juna, naučnici su rešili da će pratiti 11 žirafa iz zajednice za očuvanje divljine Loisaba i Leparua, stavljajući im male, solarne tragače na rog na vrhu glave.
Ovaj proces nije bio lak. Tokom rada na terenu, veterinar Metju Mutinda je morao da žirafe pogodi strelicom u rame ili stražnje delove iz automobila ili helikoptera. Kad lek počne da deluje, četvorica muškaraca su brzo trčali i obavilijali noge žirafe kanapom, polako i bezbedno je oborili na zemlju.
Nakon deset minuta, eksperti bi prikačili tragače i oslobodili životinje.
Ovi GPS tragači će obezbediti kritičan uvid u staništa koje preferiraju mrežaste žirafe, njihov dom i još više, a znajući u kojim područjima se kreću u različito doba godine, kao i kako se kreću u prostoru, moći će da im pomognu da prežive.
Ukoliko ovaj proces uspe, ovaj način praćenja žirafa može da pomogne zajednicama i udruženjima da zaštite ove životinje u Africi.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
POMOZITE DRUGOVI: Ovo je najslađe smotano slonče koje ste videli
Kurir.rs/n1info
