Jutarnje buđenje je vreme kad se "sudaramo" sa stvarnošću, izlazimo iz jedne sfere i lagano prelazimo u drugu. Noć ima jaku jin energiju, za razliku od dana koji je izrazito jang, piše duhovni-razvoj.blogspot.com.
Da bismo postigli celovitost, noću treba da spavamo kako bi telo upilo jin energiju, a danju je potrebna aktivnost kako bi se kanalizovala jang energija.
Jin energija predstavlja ženski polaritet, unutrašnji svet, pasivni princip, tamu, senku, hladnoću, emocije, sposobnost primanja, plodnost, reakcije.
Jang je muški princip, želja za davanjem, svetlost, sunce, toplota, vanjski svet, kontrola, akcija i logički um. Nedostatak sna jeste znak da nismo sposobni da primimo jin energiju iz određenog razloga. Odbijanje jin energije je znak da u sebi već imamo i da smo je koncentrisali u toku dana te da se u toku noći aktivirao jang.
Jin se koncentriše ako nismo u stanju da pustimo svoj unutrašnji svet prema vani, ako u sebi nosimo tugu, brigu, nerazašnjene emocionalne konflikte, ako smo suviše reaktivni i osetljivi na vanjske uticaje, ako krijemo naše osećaje i glumimo da smo neko drugi nego ono što jesmo.
Na primer, žene često nastoje svoju ranjivost da prikriju maskom vamp-žene, preteranom šminkom ili upadljivom odećom i privlače mnoge poglede. Žena ima izrazitu jin energiju, odnosno moć upijanja i ako nema jaku auru, takvi joj pogledi mogu da naštete.
U pojedinim kulturnim sredinama žene se ne pojavljuju razotkrivene na ulici i tako se zaštićuju od vanjskih uticaja. Odeća nije sredstvo za pokazivanje, samoreklamu i statusni simbol, kako se u današnje vreme doživljava, već nešto potpuno drugo. Njena boja i materijal učestvuju u stvaranju energetskog polja, ona može uzrokovati napetost u energetskom polju ili omogućiti bolji protok energije. Najlon, sunđer i poliesterski materijali se spravljaju obradom nafte i njenih derivata i predstavljaju umetni materijal. Zato treba da što više koristimo prirodne materijale kako bismo bili usaglašeni s prirodnim tokovima energije.
Isto tako je i s građevinskim materijalom koji je ugrađen u naš dom kao i nameštaj jer nije svjedeno da li boravimo u drvenoj kolibi ili zgradi od čelične konstrukcije obloženoj staklom. Kako nas odeća štiti na ulici, tako nas zidovi štite dok smo unutar kuće i veoma je važno na koji način se odvija interakcija između nas i prostora u kome boravimo. Uvek i u svakom trenutku bi trebalo da postojati harmonija, a ako nedostaje, to ćemo osetiti na svom raspoloženju.
Nered u prostoru gde boravimo odraziće se na našu energiju. Slika na zidu koja simbolizira tugu, siromaštvo, suze i slično neće pozitivno uticati na opštu energiju prostora.
Previše crvene boje ili špicastih oblika kao i oštre linije nameštaja ili puno kontrasta može uneti nervozu i agresivnost. Nedostatak zaobljenih linija i prirodnih nijansi otežaće harmoničan protok energije.
Naglašeno prisustvo bele boje stvoriće potrebu da se stvari previše isteruju na čistac, te stanje sterilnosti, beživotnosti, anemičnost, hladnoću...
Crna predstavlja najtamniju noć iz koje se počinje rađati zora, ona je istovremeno kraj starog i početak novog, stoga u mnogim kulturama crna boja predstavlja smrt, ponor i ništavilo, što je zapravo samo prelazak u sferu tajni i misterija, tako i osobe obučene u crno emituju dozu misterioznosti i nedokučivosti. Crna nije negativna boja, ona samo predstavlja put u nepoznato, a mi se toga najviše plašimo, jer nismo spremni da tragamo u mraku za svetlošću.
Dominacija sive ukazuje na potrebu za kontrolom, ova boja miri kontrast između bele i crne, i nije spremna da bude potpuno otvorena i pristupačna, već izražava granice u okviru kojih se ispoljava. Siva boja je najviše zastupljena u službenim objektima gde dominiraju određena pravila, zakoni i granice ponašanja, uključujući i obavezan “službeni” osmeh koji je daleko od iskrenosti i topline, jer označava neutralnost - odsustvo emocije.
Zemljane nijanse kao što su bež i smeđa osim što predstavljaju pouzdanost, odgovornost i majčinski odnos prema drugima, mogu stvoriti ozbiljnost, osećaj pritiska, brige, tuge, melanholije, žudnje, opterećenosti, ljubomore, nedostatak entuzijazma i živosti u prostoru, suviše discipliniran i strog stav prema vezi ili braku, što može da unese dosadu i nedostatak "vazduha", kao i probleme sa probavnim traktom i želucem. Zemlja takođe predstavlja poniznost, prizemnost, siromaštvo.
Žuta boja podstiče mentalne i analitičke aktivnosti, verbalnu komunikaciju i radoznalost, prilično je topla, radosna i otvorena. Zelena boja i vertikatlni dizajn simbolizuje rast, zdravlje i finansijsko blagostanje.
Plava simbolizuje nebeska i vodena prostranstva, veru, pouzdanost i poverenje.
Ružičasta boja je boja ljubavi i njene nijanse stvaraju romantično okruženje, dok crvena podstiče strast.
Zlatna je kralj svih boja, boja bogatstva, moći i prosvetljenja. Zlatna predstavlja sunce, toplotu i muški polaritet, dok srebrna simbolizuje mesec, hladnoću i ženski pol.
Zlatna boja zagrejava uru i podstiče na aktivnost, dok srebrna hladi.
Nijedna boja nije sama po sebi pozitivna niti negativna, samo je stvar količine i svaka postaje negativna onda kada dominira.
Voda je dobra i korisna, ali kada stvori poplavu (kada je ima više nego što treba), onda je negativna. Kada je nema nikako, onda je potrebna i stvara čežnju, odnosno rupu u energetskom sklopu. Kroz korespondencije boja i elemenata s određenom oblašću života možemo da detektujemo problematična područja. Imamo li određenih finansijskih “rupa” u životu, možda bismo ih mogli popuniti upotrebom zelene boje u prostoru, orijentisati se ka istočnoj i jugoistočnoj strani i unošenjem jake svetlosti u ovaj sektor kako bi se zapalila vatra i pokrenula aktivna energija. Sklonost ka isključivoj dominaciji zemljanih nijansi u prostoru govori o prenaglašenoj potrebi za sigurnošću kao i materijalistički stav prema životu, u smislu da verujemo samo u ono što ima konkretan i opipljiv oblik.
Dominacija zemlje zagušuje i zatrpava, donoseći stagnaciju, poput majke koja se previše brine za svoje dete pa bi ga najradije zatrpala i ušuškala da ne može nide da mrdne.
Zemlja se može neutralizovati upotrebom zelene boje. Naglašenoj beloj treba da nešto od vatrenih nijansi kao što su crvena, ružičasta ili narandžasta.
Treba uvek da znamo da pronađemo tačku ravnoteže, kao i da preterivanje ne doprinosi harmoniji.
Kako smo u stalnoj interakciji sa okolinom, tako ona utiče na našu ravnotežu jina i janga. Ako smo suviše jin, tada nam treba jang i obrnuto.
U stanju brige, depresije i tuge nije potrebna izolacija, već upravo suprotno – dodir s vanjskim svetom i suncem, naporna fizička vežba...
Soktori su oduvek kao praktičan lek protiv depresije svojim pacijentima preporučivali da uzmu sekiru u ruke i cepaju drva.
Što je sedativ u odnosu na fizički rad?
Depresija je znak da nismo ispolarizovani i da treba da radimo na balansiranju energije. Sedativ je sredstvo koje će hemijskim putem da umrtvi naš ionako mrtav energetski sistem i doda još više jin energije, da nas izbaci potpuno iz ravnoteže, gde će se buđenje i sudar sa stvarnošću pokazati još težim i bolnijim, tako se jang energija doživljava kao udar groma i počinjemo je izbegavati. Počinje nam smetati sve što podseća na život, počinjemo uživati u svojoj samoći i crnilu, život promatramo kroz prizmu brige i tuge i osećamo žal za prošlošću (jin), jer se plašimo budućnosti (jang).
Ravnoteža jina i janga je u sadašnjem trenutku, jer je “ovde i sada” jedino izvesno. Kada naučimo da živimo u sadašnjem trenutku, tada ćemo naučiti kako stvoriti unutrašnju harmoniju.
Ako smo jedno vreme živeli intenzivnim životom, putovali i provodili se po svetu ili bili poslovno angažovani, u kontaktu s većim brojem ljudi ili smo se izlagali fizičkom naporu, tada nam je potreban jin da bi se energija stišala. Na taj način stvaramo harmoniju unutar sebe i u svakom trenutku možemo osluškivati svoju unutrašnjost i prepoznati šta nam je potrebno.
Takođe, i u prehrani se možemo rukovoditi ovim principom, jer i hrana ima svoj polaritet, pa tako više janga poseduje luk, so, začini, posebno oni koji griju, dok voće i tekućine imaju više jina.
Tako ćemo prema unutrašnjem osećaju birati odgovarajuće namirnice koje su nam potrebne. Ako nam je suviše toplo (jang), uzećemo vodu da se rashladimo (jin) ili ako jednostavno želimo da povećamo nivo jin energije, unet ćemo dosta voća ili mleka.
Čovek je svesno biće, ali često živi veoma nesvestan život i potpuno mu je svejedno šta jede, s kim se druži, gde boravi i šta oblači.
Takva ravnodušnost prema svemu biva nam uzvraćena istom merom.
Duhovna praksa nas uči da čak nijedan uzdah niti izdah ne treba da činimo nesvesno, jer je disanje funkcija koja nas održava u životu.
Poštovanjem te veze, pokazujemo zahvalnost životu i što smo svesniji prema svakom detalju koji nas okružuje, primećujući njegovu svrhu i simboliku, to će nam biti lakše da spoznamo sebe i plovićemo kroz život bez napora.
