Beležim reči arheologa Zorana Simića, koji, koliko može, istrajava na očuvanju ovih svetinja.
- Kosmaj vekovima krije tajne Svete gore despota Stefana Lazarevića, koji je na pitomoj šumadijskoj planini stvorio poslednje utočište za pravoslavne monahe, učene ljude i umetnike koji su prevaljivali hiljade kilometara sklanjajući se od osmanske najezde. Početkom 15. veka oni stižu u despotovinu Srbiju iz celog Istočnog rimskog carstva, sa Sinaja, Male Azije, manastira i skitova Atosa natovareni knjigama i relikvijama.
Kosmaj u doba Stefana Visokog postaje verski centar severne Srbije i despotovine. Tu su manastiri Kastaljan i Pavlovac, koje on koristi kao letnje rezidencije, a u manastiru Tresije je veliki prepisivački centar, kao i u manastirima u Velikoj Ivanči, Babama, Stojniku kosmajskom. Njih despot podiže na Kosmaju, gde je često odlazio u lov, ali i vodio državničke poslove u konacima Kastaljana i Pavlovca.
Tokom jednog lova na Kosmaju despot umire, najverovatnije od posledica rane stečene u bici na Angori, kad je predvodio nepobedive srpske oklopnike. Despot je izdahnuo kraj svoje zadužbine u nekadašnjoj Drvenglavi, gde se danas diže Hram Svetog Ilije u markovačkom zaseoku Crkvine.
Nažalost, do danas je „kosmajska Sveta Gora“ veoma malo istraživana, iako naučnici podsećaju da se nalazila na pravcu kojim je u 15. veku prema Rusiji, ali i prema Zapadu, tekla blistava sakralna kultura istočnog Rima.
Na sličnim mestima Kosmaja despot je podigao i mnoge druge naseobine za najučenije i najposvećenije monahe koji su život provodili u tihovanju i poslušanju, sledeći poruku apostola Luke: „Carstvo je Božje u vama“. Ovakvi predeli izuzetne lepote, daleko od ljudske vreve, gde su se podvizavali monasi, prepisivale i ukrašavale knjige, nazivani su svetim gorama. Od njih je danas malo ostalo.
Još jedna poučna priča za sve nas!
Do naredne nedelje i nove priče, Vaš Žika Šarenica
Kurir.rs Foto: Zorana Jevtić
