Posle više od tri decenije ukidanja nošenja uniformi u školama, njihov povratak je više nego izvestan.
Školske uniforme nisu nikakva izmišljotina iz SAD ili privatnih škola širom Europe.
Na našim područjima školska uniforma nosila se još krajem 19. veka.
"Kute" koje su se nosile preko svakodnevne odeće imale su nekoliko zadataka. Pre svega, štitile su odeću od prljanja tokom pisanja kredom ili mastilom, ali i tokom nastave.
Uz to, izjednačavale su decu koja su bila različitog imovinskog statusa.
Taj običaj (ili pravilo) nestao je krajem 80-ih godina i deca su u školu dolazila u svakodnevnoj odeći.
Delimično se "uniforma" - ako bismo je tako mogli nazvati, zadržala u nižim razredima gde su deca morala u školu da dolaze s određenom vrstom obuće, odnosno da imaju uniformisanu odeću za čas fizičkog (helanke i bela majica i slično).
Međutim, sada se ponovno pojavljuje inicijativa za uvođenje uniformi u škole. Naime, srpske škole jedne su od retkih u Evropi koje nemaju uniforme, a zbog sve većih socioekonomskih razlika među učenicima, razmišlja se o "izjednačavanju" učenika. Barem vizuelno.
Tako je istraživanje Univerziteta Oksford Bruks pokazalo kako uvođenje školskih uniformi može uticati na ocene, pohađanje nastave, ali i ponašanje učenika.
Srednjoškolci koji su bili prisiljeni da nose uniforme bolje su se ponašali u, ali i izvan škole. Naime, shvatili su da ih se zbog uniformi mogu lakše prepoznati na ulici.
Uz to, imali su veći osećaj pripadnosti školi, zbog čega su više cenili ne samo profesore već i prostor u kojem im se škola nalazi.
Pozitivni rezultati su bili dodatno vidljivi kod devojaka koje više nisu bile opterećene s odabirom “prave” odeće za odlazak u školu niti maltretirane zbog odabira “loše” odeće.
Zanimljivo je kako su neki istraživači primetili i da su učenici koji su nosili školske uniforme ostvarivali bolje rezultate na testovima.
