Stari Indijanci su verovali kako svaki čovek ima tri duše: prva je ego-duša koja se nalazi u dahu, druga je telo-duša, koja daje energiju telu i životnu snagu u budnom stanju, a treća je slobodna duša koja napušta telo tokom sna ili u stanju transa. Dok treća putuje, prve dve održavaju telo u životu.Sanjanje je za njih bilo jako važno, bilo je duboko utkano u njihovu tradiciju i duhovnu praksu. Decu su od najmlađe dobi učili da pamte svoje snove kako bi kasnije saznali što to znači i iz njih izvukli smernice za svoje živote. Po njihovoj teoriji, treći, slobodni deo naše duše tokom spavanja izlazi iz tela i istražuje druge dimenzije. Verovali su da duša tokom svog putovanja komunicira s dušama drugih ljudi, ali i životinja. 
Veliki deo njihove filozofije bilo je shvatanje kako je život sam po sebi jedan veliki san, a snovi služe da bi se prisetili koliko je ovaj svet nestalan. Kod njih nije postojala razlika u važnosti između sveta tokom sna i onoga u budnom stanju, čak su snovima pridavali veću važnost. Takođe, verovali su kako naši duhovni vodiči ili anđeli čuvari komuniciraju s nama kroz san koristeći raznu simboliku i pokušavaju nešto važno da poruče.Stari Indijanci su nakon određenih snova odlazili svojim starešinama da im pomognu da protumače šta znače za njihov život. Starešine su im, takođe, davali savete šta da urade i kojim životnim putem da krenu.(The Earth Child)
